Ко је крив за дебакл Русије у Бразилу?

Резултат Капелових одлука био је да је руска екипа деловала организовано, али без идеје у нападу. Извор: РИА „Новости“.

Резултат Капелових одлука био је да је руска екипа деловала организовано, али без идеје у нападу. Извор: РИА „Новости“.

После неуспеха руске репрезентације на Светском првенству у фудбалу селектор Фабио Капело није имао дилему око тога ко је главни кривац. „Не желим да говорим о судији, али увек је био против Русије! Увек!“, грмео је пред камерама. Ипак, сваком је јасно да ствари нису тако просте и да дебакл Руса у Бразилу има много дубље корене.

Италијански тренер је, што се тиче изјава о судијама, донекле је био у праву. Утакмица са Алжиром завршена је нерешеним резултатом 1:1, после чега је Русија завршила учешће на турниру. Меч ће остати упамћен по детаљу који је претходио изједначујућем голу Алжираца, када је руски голман Игор Акинфејев био заслепљен зеленим ласерским зраком. Судија на то није одреаговао.

Коначно, из групе H – једне од најлакших на првенству – за осмину финала квалификовале су се репрезентације Белгије и Алжира, док су Русија и Јужна Кореја елиминисане.

После свега, морам да кажем да нема оправдања за безумнике који користе ласере на стадионима (ова справа може да изазове слепило), као ни за то што судија то није санкционисао. Међутим, ни Капелова тврдња о „судијској завери“ не објашњава узрок неуспеха. По речима немачког легендарног голмана Оливера Кана, ласер заиста смета голману, али то не може бити оправдање за излетање Акинфејева са гол-линије „у празно“, током извођења противничког слободног ударца, што је Исламу Слиманију омогућило да главом постигне гол који је пресудио Русији.

Међутим, проблеми руске репрезентације почели су много пре него што је алжирски навијач засметао руском голману ласерским показивачем.

Акинфејев се у средишту пажње нашао и после прве утакмице, такође завршене резултатом 1:1, када је противник Русији била скромна екипа Јужне Кореје. Азијску репрезентацију су у наредна два кола победили и Белгија и Алжир. Корејанци нису озбиљно запретили руском голу, све док Акинфејев – иначе поуздан голман – није лоше реаговао приликом шута из даљине. Лопта је преко његовог рамена завршила у мрежи. У следећој утакмици против Белгијанаца Русија се добро држала све до 88. минута, када је недостатак концентрације у одбрани искористио млади белгијски играч Дивок Ориђи и постигао једини гол на овом мечу.

Руски навијачи одмах су пронашли два главна кривца за неуспех своје репрезентације – непознатог власника ласера и заслепљеног Акинфејева. Многи љубитељи фудбала и новинари двоуме се око тога да ли има и Капелове кривице. С једне стране, он није успео да испуни задати циљ – пласман у четвртфинале, али му се не може оспорити да је веома успешан тренер. У међувремену, његов уговор вредан 12 милиона долара годишње (до сада највећа плата једног тренера на Светском првенству) важи до 2018, када ће Русија бити домаћин овог највећег фудбалског догађаја. Није вероватно да ће добити отказ, јер би то скупо коштало Руски фудбалски савез.

Ипак, тренер кога Руси зову „дон Фабио“ чинио је погрешне потезе у Бразилу. Иако је остао без Романа Широкова, најважнијег везног играча (који се повредио пре првенства), Капело није променио тактику. Ни једном другом играчу није дао слободу у игри коју је имао Широков. Изгледа да није имао довољно поверења у креативност осталих играча. На клупи за резерве држао је врсног везног играча Алана Дзагојева и крилне нападаче Јурија Жиркова и Андреја Јешченка.


Kо би могао да нас изненади у Бразилу?
Репрезентација Русије иде у Бразил на светско првенство у фудбалу као крајње непредвидива екипа. У њеном саставу нема ниједног фудбалера који игра у иностранству. Изузев главног тренера тима, Фабија Капела, у репрезентацији нема светских медијских звезда. То ипак не смета Русима да озбиљно рачунају макар на улазак у елиминациону фазу. „Руска реч“ представља кључне играче са сваке линије репрезентације Русије – њих треба пратити с посебном пажњом.

Резултат селекторових одлука био је да је руска екипа деловала организовано, али без идеје у нападу. Као да је намера тренера била да његов тим брани свој гол свих 90 минута. То је можда била добра тактика против одличних белгијских нападача, али сасвим погрешна за утакмице са Алжиром и Јужном Корејом, на којима је Русија била фаворит. Тренуци када је руска креативност долазила до изражаја, попут изванредног центаршута Дмитрија Комбарова који је Александар Кокорин претворио у гол против Алжира, били су доказ да руски тим има потенцијал.

Да ствар буде још гора потрудио се и сам Капело, који ништа није научио на својим грешкама и није мењао тактику све до краја такмичења. После утакмица са Алжиром и Белгијом сву кривицу свалио је на судије – без имало самокритичности. У јануару је изјавио да ће ово Светско првенство бити „проба“ за Русију, организатора наредног такмичења за четири године. Ако је ово била „проба“, да ли је садашњи селектор прави „редитељ“?

Капелов скупоцен уговор гарантује да ће, и у најгорем случају, овај 67-годишњи Италијан добити вишемилионску одштету, као и више слободног времена да се посвети својој чувеној колекцији уметничких дела. Било да он остане селектор или га на том месту замени неко други, пре 2018. мораће да се донесу тешке одлуке.

Репрезентација Русије била је међу најстаријим на овом Светском првенству. Кључни играчи, централни одбрамбени играч Сергеј Игнашевич и нападач Александар Кержаков, највероватније неће играти на следећем шампионату јер ће напунити 38, односно 35 година. Неки од млађих играча, попут Дзагојева и Кокорина, у Бразилу су у појединим моментима показали квалитет и очекује се да ће 2018. бити у на врхунцу каријере. Ипак, остали играчи – као Олег Шатов, који је био у стартној постави на све три утакмице у групи – нису се посебно истакли.

Императив да се 2018. оствари добар резултат може да доведе до некада незамисливе ситуације, а то је да за руску репрезентацију наступе страни играчи. Још у априлу министар спорта Виталиј Мутко изјавио је да четири странца могу да буду натурализована како би се појачале најслабије позиције у тиму. Зашто да не? Слична стратегија показала се успешном на Зимској олимпијади у Сочију када су спортисти рођени у иностранству освојили седам златних медаља за Русију.

Руској фудбалској репрезентацији је после лошег резултата у Бразилу потребна свежа крв – нов селектор, млађи или страни играчи. Ласери и судијске грешке не могу да буду алиби за неуспех. Једноставно, руски тим није био довољно добар.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“