Пут свиле кроз руска беспућа

Ове године неформални мото релија је: „Повратак некадашњој афричкој традицији“, то јест ономе од чега су почели први релији, а то је савладавање пустиња и пешчара. Извор: ИТАР-ТАСС.

Ове године неформални мото релија је: „Повратак некадашњој афричкој традицији“, то јест ономе од чега су почели први релији, а то је савладавање пустиња и пешчара. Извор: ИТАР-ТАСС.

„Пут свиле“, ауто-мото рели кроз беспућа руског југа - који ове године стартује са Црвеног трга 5. јула - почињу да пореде са легендарним „Дакаром“. Русија је ауто-спорту вратила оно што му недостаје - пустиње, али и додала историјску црту: осим легентарне трасе старих трговаца, такмичари ће пролазити и преко терена на коме се водила Стаљинградска битка.

Рели под називом „Пут свиле“, који стартује 5. јула са Црвеног трга у Москви, један је од најзанимљивијих спортских пројеката који су се у последње време појавили у Русији. Трка, први пут одржана 2009, већ је стекла репутацију једног од најпрестижнијих рели-такмичења на свету - поред легендарног „Дакара“ - и наставља да привлачи све више пажње.

Када је почетком 2009. објављено да је Међународна аутомобилска федерација ауто-мото спорта у свој званични календар уврстила рели под називом „Пут свиле“, многи су очекивали да ће то бити упечатљив, али једнократан догађај. Још увек су, наиме, добро памтили раније покушаје Русије да се озбиљније афирмише у овом спорту, а они су започели средином 1990-их.

Тако је крајем 20. и почетком 21. века преко територије Русије и суседних земаља водила маршрута „Мастер-релија“, а затим је покренут и рели „Трансоријентале“ од Санкт Петербурга до Пекинга. Међутим, ова такмичења нису могла да се мере са „Дакаром“ и нису дуго опстала. За разлику од њих, изгледа да „Пут свиле“, који ове године слави свој први, петогодишњи, јубилеј, очекује дуга и стабилна будућност.

Сасвим сигурни у успешност овог подухвата могли су да буду једино они који су познавали Семјона Јакубова, човека који се прихватио реализације пројекта и који је и даље на челу управног одбора руског релија. Управо је Семјон Јакубов заслужан за то што је Русија тако брзо заузела значајно место у ауто-спорту. Он је био тај који је 1980. у фабрици камиона КАМАЗ излобирао стварање професионалног тима, а затим и његово учешће на „Дакару“.

Јакубов је и сам дуго возио за тим „КАМАЗ-мастер“ и истовремено имао улогу сувозача и вође тима. При томе је оба ова задатка вршио беспрекорно. Са њим на челу КАМАЗ-а се почетком 90-их нашао међу најбољим тимовима, а пошто је однео победу на „Дакару“, почео је да ниже титулу за титулом. Не постоји тим у категорији „камиони“ који је освојио више титула и тешко је замислити да ће овај рекорд неко оборити.

Данас тим КАМАЗ-а вози не само преко беспрегледних јужноамеричких равница - пампи (куда је рели пресељен из традиционалне Африке из безбедносних разлога), већ и по руским беспућима. Међутим, у принципу је бесмислено поредити „Дакар“ и „Пут свиле“, зато што су у питању сасвим различите трке.

Јужноамерички рели-маратон траје три недеље, а руски само недељу дана и на њему такмичари прелазе много краћи пут. Ипак, у последње време људи често пореде ова два релија. Семјон Јакубов је са поносом истакао да колеге из иностранства „Пут свиле“ већ називају „други Дакар“. Руски рели преноси највећи спортски канал Eurosport. А то са собом доноси преко 100 милиона гледалаца из скоро две стотине земаља. 

Траса релија „Пут свиле“, као и ранијих година, води од Москве ка југу и ове године пролази кроз Волгоград до Астрахања. Траса је у односу на прошлу годину измењена око 70%. Циљ увођења измена био је да се маршрута учини сложенијом и захтевнијом. Ове године неформални мото релија је: „Повратак некадашњој афричкој традицији“, то јест ономе од чега су почели први релији, а то је савладавање пустиња и пешчара.


Рели олдтајмера „Пекинг-Париз 2013“ пролази кроз Русију
Око 90 олдтајмера зауставило се на преноћиште у Јекатеринбургу, а затим су прешли планински венац Урала и упутили се даље на запад Русије. Седам дана по беспућима Монголије за људе и за њихова возила били су прави подвиг. Међутим, скоро сви учесници које смо питали кажу да су кренули на пут из жеље за авантурама и изазовима. Траса кроз Русију и није толико захтевна, али су их и тамо чекали својеврсни изазови.

Зато ће одмах након старта у Москви учесници „Пута свиле“ кренути ка југу, остављајући за собом кише и друга изненађења средњег климатског појаса Русије. „Учесници релија не воле мокре терене. Осим тога, на возилима покривеним блатом не виде се рекламе које су на њима истакнуте, а то се не допада спонзорима“, објашњава Ерик Хајрулин, медијски директор „Пута свиле“ и сарадник за односе са јавношћу тима „КАМАЗ-мастер“. Маршрута „Пута свиле-2013“ садржи кружне етапе у Волгограду и Астрахању. Оне воде преко пешчаних брежуљака и дина и толико су простране и разноврсне да се не доживљавају као кружне маршруте, него као дуге специјалне етапе које сасвим случајно почињу и завршавају на истом месту. Професионалци сматрају да то што је маршрута „Пута свиле-2013“ тако захтевна представља њену значајну предност. Један од креатора маршруте, учесник најдужег крос-контри релија у историји Париз-Москва-Пекинг 1992, Сергеј Таланцев, сажето је прокоментарисао квалитет ове трасе у неколико речи: „То није трка за девојчице!“. 

Чувени Пјер Лартиг, троструки победник „Дакара“ и један од главних креатора трасе руског маратона, сматра да ове године „Пут свиле“ има маршруту правог крос-кантри релија. „Добили смо рели који на занимљив начин комбинује најразличитије географске зоне: од степских предела до брдовитих терена, прелазећи преко дина, пешчара, пешчаних масива и брзих делова пута на планинском терену“, објашњава овај спортиста. 

Креатори трасе потрудили су се да спортистима пруже могућност за нове доживљаје. Зато су изабрали маршруте које пролазе кроз историјске и културне центре. Почетна етапа од Москве до Тамбова пружа возачима прилику да уживају у пејзажима карактеристичним за средњу Русију. На другој етапи „специјални испит“ пролази преко терена на којима се водила Стаљинградска битка, чија се 70-годишњица обележава ове године. Траса пролази поред ровова и остатака бункера који су сачувани до данас.

А „специјални испити“ у близини Астрахања потпуно одговарају својим називима: „Хиљаду и једна ноћ“ и „Хазарски лавиринт“. Не само за стране спортисте, него и за већину руских возача ова ненасељена пустињска пространства су практично непозната.   

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“