Најважнији резултати МАКС-а 2015

1. Упркос санкцијама

Било би погрешно тврдити да санкције које су уведене Русији уопште нису утицале на број земаља-учесница изложбе. На МАКС-у 2013 учествовало је 287 страних компанија из 44 земље. Ове године је њихов број мањи: 156 страних учесника из 30 држава. Па ипак су највећи светски извозници авионске технике дошли на МАКС. Биле су присутне 24 компаније из САД, 6 компанија из Француске, а број кинеских компанија је троструко већи него прошле године. То је саопштио заменик генералног директора ОАД „Авиасалон“ Владимир Совјеткин.

2. Акценат на Блиски Исток

Посебно треба истаћи велики број високих гостију са Блиског истока. Представници Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Јордана, Египта и Ирана детаљно су се упознали са производима приказаним на изложби. Иран је већ изјавио да је заинтересован за куповину авиона Sukhoi Superjet, а Египат ће купити јуришни хеликоптер К-52. Јордан је стари партнер Русије када је реч о војнотехничкој сарадњи. Управо у тој земљи се по лиценци производе минобацачи РПГ-32 „Хашим“. Због тога је сасвим реално очекивати да се убрзо после МАКС-а обелодане већ склопљени војни уговори са том земљом.

3. Сарадња са Европом се наставља

И поред кризе и санкција уведених руским војноиндустријским компанијама, сарадња са европским земљама у овој области ипак није прекинута. Airbus је, као и ранијих година, показао своје новитете на МАКС-у. Овај авионски гигант је приказао широкотрупни путнички авион А-350 и вишенаменски хеликоптер H225M. Руски холдинг „Технодинамика“, који производи делове за авионе, и француска компанија Microturbo (у саставу индустријског конгломерата Safran), на авио-космичкој изложби МАКС 2015 потписали су споразум о заједничкој производњи помоћног мотора за цивилну примену.

Новитети на авио-космичкој изложби МАКС
Авио-космичка изложба МАКС отвара се 25. августа у граду Жуковском (Московска област). Ова изложба се организује већ 22 године и одавно се користи као најбоља прилика за развој међународне сарадње у сфери авијације.

4. Белорусија је на МАКС-у склопила највећи број уговора

Белорусија је потврдила да је један од кључних партнера Русије у војнотехничкој сарадњи и главни војни савезник међу земљама бившег Совјетског Савеза. Белорусија је саопштила да купује 5 противракетних система малог домета Тор-М2Е, који истовремено могу да гађају 4 ваздушна циља удаљена до 15 километара. Ова земља је такође потписала уговор о испоруци нове партије од 4 најсавременија руска школско-борбена авиона Јак-130. У овом тренутку Ратно ваздухопловство Белорусије има 4 авиона Јак-130, а ускоро ће их добити још толико.

5. Замена производа из увоза

Представници Уједињене корпорације за производњу мотора изјавили су на изложби да ће се од сада мотор АИ-222−25, који се монтира на најновије школско-борбене авионе Јак-130, у потпуности производити у Руској Федерацији. Раније су за склапање мотора ових авиона коришћени и украјински делови. Такође је успешно обезбеђена и производња мотора за нови вишенаменски хеликоптер Ми-38. Сада је мотор овог хеликоптера руске, а не канадске производње.

6. Беспилотне летелице у центру пажње

На МАКС-у је Русија показала да интензивно надокнађује изгубљено време у области беспилотних технологија. Ове године је на штанду компаније „Ростех“ био представљен модел вишенаменске беспилотне летелице „Чирок“ у природној величини, док је компанија Zala Aero, која је у саставу концерна „Калашњиков“, демонстрирала нови оперативно-тактички систем ваздушног осматрања са великим радијусом лета, а концерн „Радиоэлектронные технологии” показао је нацрт пројекта јуришне беспилотне летелице. Приватне компаније су такође приказале занимљиве пројекте.

Група компанија „Кронштад“ представила је брзу беспилотну летелицу „Фрегат“. Њена главна особеност су мотори чије се елисе могу ротирати, тако да је ова летелица заправо конвертиплан, тј. може да узлеће и слеће вертикално на неприпремљени терен. Поједине изјаве су посебно заинтересовале медије. Предузеће „Уральский завод гражданской авиации”, познато између осталог и по томе што су управо у његовим погонима склапане летелице купљене у Израелу, сада планира да направи беспилотну летелицу на бази лаког аустријског авиона Diamond DA42. Иначе, на бази овог двомоторног четвороседног путничког авиона већ је направљена једна беспилотна летелица – израелски Dominator.

7. Почела серијска производња Ми-38 са мотором домаће производње

На МАКС-у 2015 сертификован је домаћи турбоосовински мотор ТВ7-117В који производи фабрика „Климов“, што ће омогућити да се први серијски хеликоптери Ми-38 појаве у првом полугодишту 2016. године. Ми-38 са домаћим мотором неће зависити од страних делова, што овом хеликоптеру пружа добре перспективе и привлачи стране купце. Засада је планирано да се Ми-38 користи у арктичким операцијама.

8. Први страни купац за јуришни хеликоптер Ка-52К

Египат је наручио од Русије јуришне хеликоптере Ка-52К. Није прецизирано колико је тачно летелица наручено. Такође је саопштено да Француска преговара са Египтом о томе да овој земљи прода један од два универзална десантна брода типа „Мистрал” који су раније произведени за потребе ратне морнарице Русије. Војни врх Русије је био планирао да се хеликоптери Ка-52К базирају управо на „Мистралима”.

9. Све више се извозе ловци Су-35

На МАКС-у се очекивало склапање уговора са Кином о испоруци ловаца Су-35, али то није обнародовано. Ипак, током изложбе се сазнало да ће до краја 2015. године Министарство одбране Русије потписати нови уговор о испоруци руском ратном ваздухопловству додатног броја авиона Су-35. Сада се завршава испорука прве партије од 48 авиона. После реализације свих испорука руска армија ће у свом арсеналу имати укупно 96 ловаца Су-35.

10. Цивилна авијација у успону

Компанија „Гражданские самолеты Сухого“ потписала је уговор о испоруци 32 путничка авиона за краће релације „Сухој Суперџет 100” са Државном транспортном лизинг-компанијом, уз опцију да се уговор може проширити на још 20 авиона. Наручилац треба да добије авионе у периоду од 2015. до 2017. године. Прве авионе по уговору између поменутих двеју компанија испоручиће руска авио-компанија „Ямал“.
„Суперджет“ је кључни пројекат руске авионске индустрије.

Руководство компаније се труди да повећа број купаца у иностранству како би се производња овог авиона увећала на 60 летелица годишње, после чега ће пројекат постати рентабилан. У томе би компанији „Сухој“ могао да помогне Иран. Потпредседник Ирана Сорена Сатари заинтересовао се за куповину авиона и евентуално за његову делимичну производњу на територији Ирана.

Росијскаја газета. Сва права задржана.