Тримарани – перспектива руске ратне морнарице

Фотографиjа: ТВ канал „Звезда”

Фотографиjа: ТВ канал „Звезда”

На војно-поморској изложби у Санкт Петербургу 2015. године представљена је иновациона корвета тримаран „Русич 2400”. Брод засада постоји само у виду макете, али су његови конструктори уверени да га очекује светла будућност, и да ће ова необична корвета бити од користи и војсци, и спасилачким службама, нафтним компанијама и еколозима.

„Американци већ граде ратне бродове овог типа. Градили су их и Енглези, па чак и Кинези их имају у своме арсеналу. У Русији је питање војне примене тримарана тек у фази разматрања. Наш Зеленодољски пројектно-конструкторски биро припрема различите верзије борбених тримарана. Имамо већ двадесетак прелиминарних нацрта пројеката”, саопштио је каналу „Звезда” Станислав Руденко, доктор техничких наука и главни конструктор вишетрупних бродова Зеленодољског пројектно-конструкторског бироа.

Нове могућности

„Суштина иновационе конструкције нашег тримарана је у томе што је комплетан погонски систем измештен из главног трупа и смештен у помоћним труповима, који се због свог необичног облика зову аутригери. Они се и по облику и по габаритима битно разликују од помоћних трупова традиционалних тримарана”, каже Руденко.

Тестирања многих модела су показала да су тримарани много стабилнији од једнотрупних бродова. У налетима ветра јачине 12 м/с (6 степени Бофорове скале) амплитуда љуљања им је 5-6 пута мања, а веритикално оптерећење је 2,5-3 пута мање. По мишљењу аутора пројекта борбеног тримарана, услови боравка на његовом броду подигнути су на потпуно нови ниво.

„Корпус брода је ослобођен од погонског система, што је изазвало ланчану реакцију важних позитивних последица. Сада брод може понети 1,5-2 пута више корисног терета (наоружања) без увећања габарита”, саопштио је главни конструктор.

Тримаран је брод који има три спојена трупа. Изразито је стабилан и има добре пловне карактеристике. Једнотрупни бродови заостају за тримаранима по пловности, безбедности, условима боравка и наоружању. Први тримаран се појавио у СССР-у. Изум је патентиран и на његовој основи је реализован читав низ концепција изградње ратних бродова.

Корвета „Русич 1500”

Међу двадесетак прелиминарних пројеката Зеленодољског пројектно-конструкторског бироа најмодернија је корвета „Русич 1500”. Овај брод је намењен за борбу против надводних, подводних и ваздушних непријатељских снага у обалској зони и океану, за постављање минских препрека, радио-извиђање и спасилачке операције.

О наоружању и могућностима овог борбеног тримарана за ТВ канал „Звезда” прича главни конструктор пројеката Зеленодољског пројектно-конструкторског бироа Алексеј Харитонов:

„Прошле године је произведен и тестиран велики самоходни модел тежак 3,7 тона и дугачак 12 метара. Он је показао изванредне резултате у поређењу са једнотрупним бродом. Ако се ти резултати пројектују на прави ратни брод, то значи да можемо ефикасно примењивати наоружање и у налетима ветра јачине 12 м/с. То је јединствена особина наше корвете”.

Корвета „Русич 2400” има два хангара за хеликоптере Ка-28 (Ка-31), ударно ракетно оружје типа „Club”, противавионски ракетни систем „Редут”, артиљеријско оружје калибра 130 мм, моћно противподморничко и хидроакустично наоружање и мине. У арсеналу брода могу бити и четири беспилотне летелице.

Перспективе тримарана

Тримарани су 2011. године добили позитивну оцену као перспективне војне корвете за заштиту воденог простора.

Међутим, три године касније команда ратне моранарице Русије одустала је од концепције заштитних корвета и определила се за патролне бродове. Они су мање наоружани али су аутономнији и универзалнији, и оспособљени су за дуже пловидбе.

Та одлука је и овога пута утицала на судбину руског борбеног тримарана. Међутим, квалитет тримарана који су најавили зеленодољски конструктори, а потврдила многобројна тестирања, улива наду да ће домаћи иновациони пројекат бити стављен на листу огледно-конструкторских радова.

Скраћена верзија. Оригинал: http://tvzvezda.ru/news/forces/content/201507210819-josl.htm

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“