Без америчког обезбеђења руских нуклеарних објеката

Нуклеарно пуњење на транспортној платформи у једном од тунела нуклеарне секције војно-морнаричког музејског комплекса „Балаклава“ (Музеј подморница) у Балаклави (Крим). Извор: Михаил Мокрушин / РИА „Новости“.

Нуклеарно пуњење на транспортној платформи у једном од тунела нуклеарне секције војно-морнаричког музејског комплекса „Балаклава“ (Музеј подморница) у Балаклави (Крим). Извор: Михаил Мокрушин / РИА „Новости“.

Русија је одлучила да безбедност својих нуклеарних објеката одржава самостално на највишем степену, без помоћи коју су јој у томе од 1990-их пружале САД. Истовремено, Москва је спремна да са Вашингтоном настави сарадњу у области нуклеарне безбедности на глобалном нивоу. Какве последице има ова одлука и зашто је Русија досада поштовала неравноправни нуклеарни споразум са Вашингтоном?

У америчком листу „Boston Globe“ 20. јануара 2015. објављено је да је Москва још средином децембра прошле године одлучила да прекине сарадњу са САД у сфери очувања безбедности руских нуклеарних објеката, упркос споразуму који је о томе потписан са Вашингтоном. Међутим, сарадња је прекинута тек након што је америчка страна донела одлуку да ограничи контакте са Русијом у сфери нуклеарне енергије. Стејт департмент је ово саопштио на свом званичном сајту у марту 2014.

Руска државна корпорација за нуклеарну енергију „Росатом“ је 22. јануара 2015. издала званично саопштење у коме се каже да ће сарадња са САД бити настављена и током 2015. „Русија и САД сносе посебну одговорност за безбедност и одговарајућу физичку заштиту нуклеарних материјала, како они не би доспели у посед терористичких организација“, наводи се у саопштењу „Росатома“.

Неравноправно партнерство

Почев од 1990-их САД су имале право да врше инспекцију руских нуклеарних објеката. Међутим, Москва није имала реципрочан приступ америчким нуклеарним објектима.

„Проблем безбедности нуклеарних материјала био је посебно актуелан 1990-их, када се Русија, након распада Совјетског Савеза, нашла у тешкој економској ситуацији, што је изазвало извесну забринутост западних партнера“, објашњава Анатолиј Дјаков, главни научни сарадник Центра за изучавање и контролу наоружања, енергетике и екологије.

Заједнички руско-амерички програм (тзв. програм Нана-Лугара) покренут је 1992. Један од главних циљева програма била је сарадња ради осигурања безбедности нуклеарних материјала. Реализацију програма финансирале су обе земље.

Као суфинансијер програма заштите руских нуклеарних објеката, САД су имале право да врше инспекцију тих објеката и контролу наменског трошења средстава. Међутим, Москва није имала реципрочан приступ америчким нуклеарним објектима, због чега је Кремљ изразио оправдано незадовољство и такав однос оценио као неравноправно партнерство.

Андреј Баклицки, експерт ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије) и директор програма „Русија и нуклеарно разоружање“ објашњава: „1990-их је најважније било да се не дозволи да материјали из нуклеарних објеката на територији бившег СССР-а доспеју на црно тржиште. Зато је Русија била спремна да прихвати помоћ и под неповољним условима. Међутим, данас Русија има сву неопходну технологију и средства, тако да самостално може да осигура безбедност својих нуклеарних објеката и више не жели да буде у подређеном положају.“

Већи део програма Нана-Лугара је реализован до 2013, па није било потребно његово обнављање. Касније је потписан „нови оквирни билатерални споразум о смањењу претње од нуклеарног оружја и материјала“.

Према речима Дјакова, Москва већ дуже време има довољно новца и могућности да самостално осигура безбедност нуклеарних објеката на својој територији. Русија је Сједињеним Америчким Државама понудила научну сарадњу и изразила жељу да руски стручњаци посете америчке нуклеарне објекте. Како каже руски стручњак, САД су одбиле такву могућност.

Каква је улога Украјине?

Експерти сматрају да погоршање руско-америчких односа због украјинске кризе није главни разлог прекида билатералне сарадње двеју земаља у области нуклеарне безбедности. Санкције уведене Русији само су убрзале одлуку Москве да самостално, без финансијске подршке САД, осигура безбедност својих нуклеарних објеката. Русија је још 2010. на самиту о нуклеарној безбедности изнела став да је свака земља дужна да сама сноси одговорност за заштиту и безбедност својих нуклеарних материјала.

Због сукоба у Украјини САД су делимично прекинуле научно-техничку сарадњу са Русијом, између осталог и у области нуклеарне енергије. Такав потез Америке довео је у питање многе веома важне пројекте, па и реализацију заједничког руско-америчког програма у оквиру кога је из трећих земаља изношено истрошено нуклеарно гориво на бази обогаћеног урана. Реч је о нуклеарном гориву из реактора у различитим научним институцијама.

У „Росатому“ објашњавају да је тај програм на глобалном нивоу знатно смањио количину нуклеарног материјала за израду оружја. „Овај и сличне партнерске програме спроводила је радна група за нуклеарну енергетику и нуклеарну безбедност у оквиру руско-америчке председничке комисије. Међутим, у марту 2014. Стејт департмент је на свом званичном сајту објавио саопштење у коме нас је обавестио да прекида сарадњу која је, по нашем мишљењу, била веома ефикасна.“

„Ако је Вашингтон заинтересован за наставак сарадње са Москвом у сфери нуклеарне безбедности, та сарадња мора бити равноправна“, напомиње Дјаков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“