Враћање мамута у живот

Руски научници ће за евентуално оживљавање мамута имати довољно материјала, будући да је на локалитетима Јакутије пронађено 75% свих мамута који су познати у свету. Сваке године се појављују нови примерци ових залеђених грмаља. Када лабораторија буде додатно опремљена неопходном опремом за генетска истраживања, руски научници намеравају да отпочну рад на издвајању ДНК молекула и клонирању мамута.

Пројекат „Враћање мамута у живот“

Споразум о сарадњи у оквиру пројекта „Враћање мамута у живот“ потписан је 2012. између дирекције Музеја мамута „Лазарев“ при Институту за примењену екологију Севера на Североисточном федералном универзитету са једне стране, и корејског фонда биотехнолошких истраживања „Soam“ са друге.

По речима директора музеја Семјона Григорјева, међународни центар се оснива као јакутско-корејска лабораторија. Корејска страна је набавила опрему вредну неколико милиона долара, а Североисточни федерални универзитет издвојио је и реновирао просторије које су научницима неопходне за рад. Руски стручњаци већ дуги низ година проучавају ДНК мамута, али је тек 2013. музеј послао своје сараднике у Јужну Кореју да проуче методе клонирања.

Један део мамута пронађених на северу Русије није погодан за истраживања или експозиције, и ти остаци се предају у власништво људима који су их пронашли. Међутим, већина пронађеног материјала прави је генетски златни рудник за научнике.

„За клонирање мамута неопходно је имати добро очуване иницијалне ћелије. Будући да нема живих мамута, главни проблем је пронаћи ћелије погодне за стандардну процедуру клонирања. Суштина процеса састоји се у издвајању језгра из иницијалне ћелије и његово пресађивање на место језгра јајне ћелије другог организма“, каже Валериј Иљински, научни директор центра „Genotek“. „Процес клонирања мамута је компликован управо због мале количине или одсуства ћелија са очуваним језгром.“

Центар ће убрзати процес клонирања

Центар за колективну примену молекуларне палеонтологије створен је са циљем да убрза процес клонирања. Научници могу да врше истраживања непосредно у Русији, уместо да предају материјал страним колегама. И иначе је транспорт генетског материјала у иностранство врло сложена административна процедура.

Руски стручњаци су почели да раде на враћању мамута у живот још пре отварања центра. Материјал Малољаховског мамута, који је најбоље очуван до данашњег дана, већ је предат корејским научницима. Планирано је да се резултати испитивања гена ове животиње обнародују на церемонији отварања центра.

Поред тога, овог лета је од 21. јула до 16. августа организована међународна експедиција на северу Јакутије. Научници су стигли до још једног мамута, пронађеног прошле године на обали реке. Истражили су труп који се делимично отопио, али се испоставило да је он сувише велики да би се транспортовао, а и место на коме се налазио било је неприступачно. Због тога су научници понели само један део, тј. стопало и длаке, и ускоро ће то бити однето у Јакутск, где је експедиција већ доставила око 700 kg палеонтолошког материјала.

Зашто враћати мамуте у живот?

Мамут је за грађане Русије постао својеврстан бренд. У Русији се чува огромна количина остатака ових животиња. Кљове и кости мамута које су пронашли мештани могу се видети и у завичајном музеју малог подмосковског градића, и у планинама Кавказа, и у Сибиру.

Вечно смрзнута земља, плодно тло руске науке
Подручје вечно смрзнуте земље, које обухвата 60% површине Русије, представља неисцрпан и ексклузиван ресурс руске науке. Пермафрост у себи чува небројене тајне и омогућава да се проуче, па чак и оживе давно изумрле врсте.

Већ је састављена генска карта мамута. Њени подаци ће бити упоређени са хромозомом азијског слона, а затим ће тај хромозом изменити и од њега створити живи хромозом мамута. Добијени материјал ће бити имплантиран у јајну ћелију женке слона ради даље оплодње. Ако експеримент успе, научници планирају да настане Сибир мамутима.

Међутим, поједини представници научних кругова у Русији третирају такве идеје као фантазирање.

„Такви експерименти нису вршени нигде у свету. Тачно је да је клонирана бактерија, али бактерија није мамут. У садашњој фази развоја науке сви коментари везани за тако сложен експеримент своде се на једну једину тезу: ‘технички неизводљиво’“, смара генетичар Светлана Боринска, стручњак за геномику и биотехнологије са Института за општу генетику Руске академије наука. „Ако се све уради по најављеној технологији, биће допуштен огроман број генетских грешака које искључују могућност да животиња преживи.“

Научници се већ деценијама интересују за клонирање праисторијских животиња. Према прелиминарним прорачунима, враћање мамута у живот могло би да потраје од 5 до 30 година.

Росијскаја газета. Сва права задржана.