ПВО ракетни систем Тор-М2E и Оса-АКМ на Дану иновација МО РФ

Тор-М2Е може да истовремено погађа четири ваздушна циља са четири противавионске вођене ракете на удаљености 15 km. Извор: ИТАР-ТАСС.

Тор-М2Е може да истовремено погађа четири ваздушна циља са четири противавионске вођене ракете на удаљености 15 km. Извор: ИТАР-ТАСС.

Модели ПВО ракетног система Тор-2МЕ и Оса-АКМ широкој публици су презентовани током међународног такмичења „Тенковски биатлон 2014“, који је одржан у подмосковском Алабину истовремено са „Даном иновација Министарства одбране РФ“.

Претња „паметног“ оружја

„Тор“ и „Оса“ су противавионско-ракетни системи малог домета, направљени за ПВО различитих објеката. Осим тога, могу бити коришћени у маршу, за покривање тенковских групација.

Дан одбрамбених иновација

Сајам „Дан иновација Министарства одбране Руске Федерације“ је специјализована манифестација намењена за професионални аудиторијум, која је одржана 4-5. августа 2014. на подмосковском полигону Алабино, да би се руководству и стручњацима Министарства одбране и Оружаних снага Русије презентовале перспективне идеје и пројекти руске индустрије.

Комплекси су првобитно били развијани као основно средство за борбу против масовних удара оружја из ваздуха, над бојним пољем. „Тор“ и „Оса“ стоје на последњој линији ПВО, то јест, неутрализују оружје противника на прилазу циљу, дејствујући паралелно са ПВО ракетни системом краћег домета, као што су „Тунгуска“ или „Панцир“, који представљају средства непосредне одбране.

„Оса“ и „Тор“ се неколико деценија налазе у наоружању руских и страних оружаних снага. Више пута су учествовали у ратним сукобима широм света. Системи нису застарели, они се стално модернизују и усавршавају. Тако је нову модификација „Осе“ - Оса-АКМ опремљена новом електроником, савременим средствима за идентификацију и сателитском навигацијом. Оса-АКМ се сада ефикасно бори против свих врста „паметног“ ваздушног оружја: од беспилотних летелица до ракета високе прецизности.

Поуздан, мобилан, брз

Код система Тор-М2Е после модернизације је први пут била реализована способност једне машине да истовремено погађа четири ваздушна циља са четири противавионске вођене ракете на удаљености 15 km.

Као и системи краћег домета претходне генерације, систем Тор-М2 намењен је за ефикасну борбу и уништење авијацијских ракета класе „ваздух–земља“, вођених и коригованих авио-бомби, противрадарских ракета, авиона тактичке и армијске авијације, крстарећих ракета, хеликоптера, беспилотних летелица.

Ко их има

ПВО ракетни систем „Тор-М1“ и „Оса“ постоје и у наоружању Грчке, Египта, Индије, Сирије, Еквадора, Кубе, Јордана, Венецуеле и Кине.

По мишљењу војног стручњака Игора Коротченка, „Тор“ поседује низ значајних предности у поређењу са еквивалентним системима осталих земаља. То су минимално време реакције овог система, његовог развијања (3 минута) и његова висока мобилност – после испаљивања комплекс брзо мења положај, избегавајући противничку ватру, а посада „Тора“ остаје жива, здрава и читава, као и склањање од могућег напада противника (захваљујући високој мобилности, ризици се своде на минимум, како за посаду, тако и за сам систем). „Тор“ се може лако интегрисати у постојеће системе противваздушне одбране, чувајући притом могућност аутономне примене, сматра експерт.

Тор одлази на Исток

ПВО систем „Оса“. Извор: ИТАР-ТАСС.

О эфекасности „Тора“ и „Осе“ говори и чињеница да се ови системи налазе у наоружању Грчке, чланице НАТО-а. Од 1. августа су ступиле на снагу санкције ЕУ према Русији у области војно-техничке сарадње. Ембарго на оружје означава фактичко обустављање војно-техничке сарадње између Русије и ЕУ, дакле и Грчке, у коју се испоручују производи Ижевског електромеханичког завода „Купол“ (улази у концерн „ПВО Алмаз-Антеј“, који производи системе ПВО).

Међутим, противавионски систем малог домета има перспективе за извоз у земље Југоисточне Азије. По мишљењу главног уредника гранског гласила „Весник ПВО“ Саида Аминова, систем „Тор“ може да купи Индонезија. „Стицање оваквих средстава може да повиси ниво борбене, али и политичке стабилности земље у доста активном региону Југоситочне Азије“, каже Аминов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“