„Панцир“ добија хиперсоничне ракете

Панцир-С1 (у средини се види радар за праћење циља): два двоцевна противавионска аутоматска топа и 12 ракета „земља-ваздух“, спремних за употребу. Фотографија из слободних извора.

Панцир-С1 (у средини се види радар за праћење циља): два двоцевна противавионска аутоматска топа и 12 ракета „земља-ваздух“, спремних за употребу. Фотографија из слободних извора.

Противавионски ракетно-топовски систем „Панцир-С1“, који поседују руска армија и армије читавог низа других земаља, ускоро ће бити значајно модификован. Наиме, систем ће до 2017. добити нову хиперсоничну ракету. У току је њено тестирање у природним условима. Показна гађања су већ обављена на полигону „Ашулук“ у Астрахањској Области. То је новинарима саопштио Александар Денисов, директор „НПО Високопрецизни комплекси“.

Дужи лет, прецизнији погодак

Нешто радикалнија модернизација ракетно-топовског система кратког домета сада носи радни назив „Панцир-СМ“. Очекује се да ће нова верзија система добити усавршено ракетно наоружање и да ће му зона уништења циљева бити знатно већа.


Поуздани „Панцир“ за копно и море
Током 1980-их година у ПВО СССР-а догодио се квалитативни скок у наоружању: најновији комплекси С-300, који су заменили С-75 и С-200, почели су да ступају на бојево дежурство. Међутим, експертска комисија команде ПВО спровела је анализу могућности авијације Ратног ваздухопловства земаља НАТО-а, која је показала да се најновији комплекси „триста“ могу неутралисати крстарећим ракетама и ударним авионима са малих висина. Тако је настао „Панцир“.

Руски научници већ неколико деценија раде на хиперсоничним ракетама. Практично сви противавионски ракетни системи користе хиперсоничне ракете чија је максимална брзина око 3-4 пута већа од брзине звука. Сада се ради на повећању брзине. Требало би да она буде 5-7 пута већа од брзине звука.

Нова ракета ће омогућити да се прошири списак циљева које може да уништи „Панцир-С1“. Како је рекао Јуриј Савенков, први заменик извршног директора „Конструкторског бироа за производњу уређаја“, претпоставља се да ће нови пројектил омогућити повећање зоне уништења циљева са садашњих 20 km на целих 35 km. По његовим речима, модернизовано наоружање ће моћи да се монтира и на нова возила, али и на возила која су већ у употреби, а моћи ће и да се продаје другим земљама. Већ неколико земаља Блиског Истока (Уједињени Арапски Емирати, Сирија, Ирак) и Африке (Алжир, Мароко) купило је „Панцир-С1“ или је потписало уговор о његовој куповини. Системи „Панцир“ чине практично половину извоза холдинга „НПО Високопрецизни комплекси“, а њихова продаја ће се, по Денисовљевим речима, проширити и на друге земље. На пример, очекује се да ће у лето 2014. бити потписан уговор са Бразилом.

Заштита у екстремним условима

Противавонски ракетни систем „Панцир-С1“ кратког и средњег домета неодвојиви је део наоружања руске противваздушне одбране, мада је тек 2008. уведен у оперативну употребу. Систем се састоји од куполе тешке 12 тона, монтиране на шасију са точковима или гусеницама на којој је смештен систем за детектовање циљева са радаром, као и лансери за вођене ракете 57Е6-Е (комплет садржи 12 ракета) и двоцевни противавионски аутоматски топ калибра 30 mm. Задатак ових система је заштита мањих објеката од напада из ваздуха, између осталог и заштита противавионских система С-300 и С-400. Ови противваздушни системи великог домета имају два лансера са четири ракете и представљају лаку мету за авионе и крстареће ракете у тренутку када мењају позицију или заузимају положај за гађање. Због тога у свим борбеним задацима „Панцири“ прате дивизионе С-300 или С-400 са циљем да у случају опасности гађају ваздушне и земаљске циљеве штитећи противавионске ракетне системе. „Панцири“ су намењени за дневна и ноћна борбена дејства у свим временским условима и у свако доба године.

Директор „НПО Високопрецизни комплекси“ илустровао је поузданост „Панцира“ и могућност њихове примене у свим временским условима речима да је „јединица од неколико борбених возила са противавионским ракетно-топовским системима ‘Панцир-С’ већ предата војсци на тестирање у екстремним условима на северу земље“. Он је рекао да са формирањем и развојем инфраструктуре војног гарнизона може да се повећа и контингент средстава противваздушне одбране, јер је борба за Арктик последњих година попримила војнополитички призвук.

Серијска производња почиње 2017.

„Панцири“ су младо оружје, али се оно ипак стално модернизује. Поред хиперсоничне ракете, модернизација новог модела „Панцир-СМ“ у поређењу са претходним моделом „Панцир-С1“ састојаће се и у томе што ће нови модел моћи да уништава средства која нападају из ваздуха брзином од неколико хиљада метара у секунди. Максималне могућности садашњег система су 1000 m/s. „Најважнија разлика новог модела у односу на постојећи биће могућност погађања балистичких циљева“, рекао је Денисов. Директор холдинга је прецизирао да ће нова „ракета бити коришћена ефикасније када буде створена нова радарска станица, а такође станица за детектовање циљева и неки други системи, који ће по својим карактеристикама бити бољи од садашњих“. „Тада ће они у систему функционисати, што се каже, пуним капацитетом“, нагласио је он.

„Панцир-СМ“ засада постоји само виртуелно, у формату 3D модела, али конструктори са оптимизмом прогнозирају временске оквире у којима ће ово оружје постати део арсенала руске армије. Према изјави коју је Денисов дао на међународној изложби копненог наоружања „Евросатори-2014“ („Eurosatory-2014“), армија може да очекује најновије противавионске ракетно-топовске системе већ почетком 2017.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“