Сибирски сусрети са космичким честицама ултрависоке енергије

Убрзани развој оптичко-електронских технологија у свету омогућио је ефикасно истраживање свемира не само посредством орбиталних и међупланетарних космичких летилица већ и помоћу инфраструктуре на Земљи – моћних телескопа.

На југу Источног Сибира у Тункинској долини (област Сајанских планина) на полигону за астрофизику Иркутског државног универзитета (ИГУ) за три године почиње да ради јединствени међународни космички гама телескопски систем који је предвиђен за праћење честица ултрависоке енергије из свемира.

„Систем, коме на свету нема равног, треба да региструје честице ултрависоке енергије које долазе из свемира. Пружа нам се изузетна могућност да у Тункинској долини проучавамо честице чија је енергија далеко већа него у познатом хадронском колајдеру“, истакао је ректор ИГУ Александар Аргучинцев.

Гама телескоп се разликује од обичних телескопа по томе што се састоји од скупа оптичких станица и станица за детекцију наелектрисаних честица насталих интеракцијом космичких зрака са атмосфером. Гама телескоп ће заузети површину од око 100 km² док ће се његови детектори налазити на удаљености од 100 m један од другог.

Рашчитавање Васионе у Сибиру
У Бурјатији је почела изградња гама-опсерваторије површине 100 квадратних километара. Уз помоћ ове опсерваторије научници ће истраживати све компоненте зрачења из космоса како би дошли до нових сазнања о еволуцији Васионе.

У Тункинској долини тренутно ради тим руских и немачких астрофизичара који користе 175 осетљивих детектора светлости распоређених на терену површине око 3 km². Такав распоред уређаја омогућава много већу осетљивост током специјалних осматрања космичког зрачења у односу на традиционалне телескопе сличних карактеристика. За три године тамо треба да буде изграђен највећи на свету систем оптичких детектора намењених за проучавање космичког зрачења, број фотодетектора ће бити увећан са 175 на 1.000. Укупна површина коју ће заузети тај сложени систем биће 10 km².

Нови гама телескоп Тунка-HiSCORE, чију изградњу надгледају немачки стручњаци са Института за физику „Макс Планк“ у Минхену, имаће на десетине пута већу осетљивост од свог претходника. По први пут ће моћи да се истражују посебни објекти као што су певатрони – моћни извори гама зрака који располажу милион милијарди пута већом енергијом од фотона видљиве светлости.

Немачка треба да обезбеди опрему за телескоп чија је укупна вредност 70 милиона евра, а уједно и руководи његовом изградњом. Највећи део трошкова за објекат треба да покрију средства (грант) која су додељена иркутским научницима у априлу ове године.

Научници се надају да ће током ове године успети да поставе пробни систем са 20 детектора, а до 2015. требало би да буде готов телескоп површине 1 km².

„Предности овог телескопа за Русију су очигледне. Наши стручњаци неће морати да иду у иностранство како би радили на акцелераторима честица. Поред организационих погодности, он ће уштедети и време нашим научницима: познато је да се за експерименте на акцелераторима распореди праве месецима, па чак и годинама унапред“, истиче Аргучинцев.

Црни џин са краја Васионе
Руски астрофизичари су открили до сада највећу црну рупу, у радио-галаксији RC J0311+0507 на самом крају Васионе: она је 10 милијарди пута већа од Сунца. Откриће је изазвало шок: до сада нико није веровао да су тако масивни објекти могли да настану у младој Васиони, старој само милијарду година.

У 2014. Алтајски оптичко-ласерски центар „Герман С. Титов“ треба такође да добије један оптичко-ласерски систем. Изузетно моћан телескоп масе 100 тона, постављен на врху планине на висини од 650 m, треба да омогући праћење свемирских објеката брзином од 3 степена у секунди и уз прецизност праћења од око 2 лучне секунде.

Према слободним изворима, алтајски телескоп ће моћи да открива космичке објекте малих димензија и извиђачке сателите; да прати објекте чак и у одсуству сунчеве светлости, само уз инфрацрвено осветљење; да лоцира нискоорбиталне објекте без угаоних рефлектора; да врши ласерско позиционирање Месеца ради утврђивања утицаја система Месец–Земља на орбите сателита из система ГЛОНАСС.

„Биће могуће да се добије снимак предмета величине кутије шибица удаљеног 200 km“, рекао је заменик генералног конструктора Научно-производне корпорације „Системи за израду високопрецизних инструмената“ Јевгениј Гришин. „Поред тога, систем има способност да ухвати фотометријски сигнал од објекта величине 2–3 cm на удаљености од 36.000 km“, истакао је он.

Осим праћења вештачких објеката, моћни уређаји новог телескопа омогућиће решавање многих питања у вези далеког свемира, као и откривање и одређивање параметара кретања космичког отпада и метеорита у близини руске космичке групације и Међународне космичке станице.

Према мишљењу војних стручњака, једини систем сличан руском телескопу јесте амерички AEOS телескоп на Хавајима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.