Нуклеарни Ермитаж креће у поход

„Адмирал Нахимов“ је један од рудимената Хладног рата. Његова изградња је почела 1983. у Лењинграду са намером да брод буде противтежа америчким носачима авиона. Главно оружје су му биле 24 суперсоничне крстареће ракете „Гранит“ са нуклеарним главама и системом вештачке интелигенције. Ове ракете су могле да потопе сваки групни или појединачни циљ на мору, а сама крстарица је била недосежна за непријатељске ракете и авијацију, јер је поседовала читав арсенал од 96 ракета противавионског система великог домета „Форт“ (еквивалент копненог система С-300ПМУ), 128 ракета противавионског система „Кинжал“ (еквивалент му је „Тора“), 2 лансирне рампе противподморничког система „Водопад“ и 6 лансера ракетно-топовског противваздушног система „Кортик“ краћег домета. „Кортик“ садржи ракетни лансер сличан преносном противавионском ракетном систему „Игла“ и два шестоцевна брзометна топа која морнари у шали зову „секачи“, јер испаљују преко 1000 пројектила у минути и буквално секу циљ на комадиће. У арсеналу крстарице предвиђено је и чисто артиљеријско наоружање: аутоматски двоцевни топ АК-130 (скраћеница АК у овом случају значи „аутоматски бродски“ и нема везе са аутоматом „Калашњиков“) и системи плотунске ватре за борбу против непријатељских подморница и поморских диверзаната.

Графикон: Комплетан састав Ратне морнарице Руске Федерације

„Пловећи Ермитаж“

Сва та ватрена моћ смештена је у исто тако импозантан труп. Главни конструктор брода Генадиј Старшинов са поносом је своје дело поредио са Ермитажем - санктпетербуршким музејем, највећим на свету - или огромном двадесетоспратницом чијих се 6 спратова, тј. нивоа налазе под водом. Брод је дугачак 250 m, а широк 29 m. Садржи преко 1500 просторија за различите намене – по броју и површини то је више него у Ермитажу. Посада (око 900 људи) смештена је у једнокреветне и двокреветне официрске кабине и просторије од шест до тридесет кревета за морнаре. Брод има сауну са базеном дужине 6 m, туш-кабине и неколико парних купатила за морнаре. Официрима је на располагању салон са билијарским столовима и клавиром, а морнарима клуб који прима 200 људи и може да служи као спортска сала, опремљена савременим тренажерима. Брод има и амбуланту на два нивоа, сопствени ТВ студио и штампарију. „Адмирал Нахимов“ може да проведе 60 дана у аутономној пловидби, без додатног снабдевања.

Градити носаче авиона или не?
Бродоградитељи кажу да су руска предузећа спремна да граде носаче авиона. О томе сведочи темељна модернизација крстарице-носача авиона „Адмирал Горшков“ за Ратну морнарицу Индије. Експерти не сумњају да Русија поседује неопходне технологије и специјалисте, али констатују да је цена за тај посао веома висока.

„Уделите коју парицу за крстарицу“

До почетка 1990-их крстарица је достојно представљала СССР у морима и океанима широм света, али због проблема са реактором и започетих промена у земљи на дуже време је стајала укотвљена у Североморску, главној бази Северне флоте. Из базе је брод могао да оде само у старо гвожђе, против чега су се свим силама борили ветерани ратне морнарице и војне индустрије, јер су сматрали да у садашњој Русији више неће моћи да се граде такви бродови, што значи да треба сачувати оне који већ постоје. Чак је створен и добротворни фонд, али он није могао да прикупи новац потребан за поправку брода.

У међувремену се променила и представа војног руководства о улози ратне морнарице у систему безбедности земље. Тадашњи командант ратне морнарице, адмирал Владимир Куроједов, почетком 2000-их је чак саопштавао да ће Русија уместо океанске развијати приобалну флоту чији ће циљ бити само одбрана територијалних вода.

Део велике игре

Одлука да се крстарица врати у састав ратне морнарице, како сматра професор Академије војних наука Вадим Козјулин, донета је у складу са тежњом Кремља да (поново) постане политичка противтежа Белој кући, тј. да се врати у клуб водећих светских сила, као и неопходношћу да се бране арктичке воде, богате фосилним горивима, и „удаљене“ територије на Балтичком мору (Калињинградска Област) и Тихом океану (Курилска острва). У ту сврху су од Француске купљена два велика десантна носача хеликоптера типа „Мистрал“ и убрзано су започети радови на стварању новог палубног ловца МиГ-29К којим ће бити наоружан „Адмирал Кузњецов“ – једина преостала крстарица у руској ратној морнарици која је истовремено и носач авиона. Све то се дешава у контексту актуелних разговора о стварању поморских база у иностранству, тј. у Вијетнаму и Венецуели.

Више о руској војсци

„Сваки носач хеликоптера или авиона треба да има наоружање за одбрану“, каже Игор Касатонов, бивши заменик команданта ратне морнарице. „За такве задатке су својевремено и конструисане крстарице пројекта 1144.“

Планирано је да модернизована крстарица „Адмирал Нахимов“ до 2018. буде уведена у оперативну употребу. До тада ће флота добити и два десантна носача хеликоптера, а биће испуњен и уговор о испоруци палубних ловачких авиона за крстарицу „Адмирал Кузњецов“ која је уједно и носач авиона. Русија ће тако добити две океанске ескадре које ће моћи дуго да бораве далеко од њених обала. Наравно, њихова ударна моћ није за поређење са америчком флотом, али како сматра професор Академије војних наука Вадим Козјулин, ескадре ће бити довољно моћне да их Вашингтон схвати озбиљно.

Росијскаја газета. Сва права задржана.