Данас је планирано потписивање протокола о фактичком ступању Црне Горе у НАТО. Своје мишљење о томе сам исказао још јесенас и мој став се нимало није променио: сматрам да је та чињеница жалосна и да не иде на руку ни јачању безбедности саме Црне Горе (којој нико не прети, а ризици су сада само у порасту), ни стабилности у самој Европи (за коју највећи проблем представља управо ширење евроатлантских структура), ни побољшању односа између Русије и НАТО, те Русије и Црне Горе. Ради се о веома непотребном кораку у погрешно време, кораку за који је тешко наћи било које разумно оправдање, сем експанзије алијансе.
Генерални секретар НАТО-а Столтенберг нам је још једном указао на неопходност да се поштује „слободан избор“ других народа – „треба поштовати суверене одлуке суверене нације“. Али овај случај не оставља утисак ни слободног ни сувереног избора. Није нимало случајно то што власти Црне Горе нису ризиковале да питају свој народ, већ су самостално донеле одлуку за народ. Након реакције на кримски референдум, референдум у Холандији и исту ту Евровизију, стиче се утисак да је данас у тренду да власти европских држава не верују својим народима, јер ти народи могу изјавити вољу „како не треба“. Не „слободно и суверено“, односно у корист НАТО-а, већ слободно и суверено, односно руководећи се искреним убеђењима.
Да ли ће то нешто променити у односима Русије и Црне Горе? Убеђен сам да у односима између народа неће променити ништа. А последица у односима са властима ће сигурно бити. То је бесмислено порицати. Ми смо пуно пута исказивали наш став о НАТО-у и његовом ширењу. Занемаривати тај став је такође став. Свесна и суверена одлука. Да није тако, морали бисмо признати да су били приморани да донесу сличне одлуке. И ми ћемо морати да узмемо у обзир тај став. Поред осталог у сфери војно-техничке сарадње и другим економским областима. Војно-политичке последице приступања мале Црне Горе је сада тешко предвидети. Али мора се схватати да ситуација није статична, да су могуће промене. Тамо где данас имамо симболично учешће, сутра могу бити елементи противракетног штита, па чак и нуклеарно оружје. Чланство Црне Горе у НАТО је двосмерна улица!
НАТО није бедем европске безбедности, већ главни изазов који јој се упућује. И зато је улазак нових земаља у алијансу јачање тог изазова, а не одговор на њега. Европске државе једна за другом долазе у ситуацију када је једини начин да се одбране од војне алијансе, која руши европску безбедност, управо учлањење у тај блок. А то није у реду. Потребни су заиста заједнички, универзални европски механизми безбедности, који би гарантовали безбедност свима, а не само онима унутар војних блокова.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
