Годишњица трагедије и непрекидних лажи

Пре годину дана, 17. јула 2014, догодила се једна од најтежих трагедија великог и још увек неокончаног европског рата. У Доњецкој области Украјине, близу града Торез, срушио се авион на линији Амстердам – Куала Лумпур. У авиону је било 298 људи. Сви су погинули. 

Јавно мњење у западним земљама и Украјини од самог почетка је убеђено да су кривци трагедије или „проруски побуњеници”, тј. добровољци Донбаса, или непосредно Русија. Није искључено да ће званична истрага потврдити ту верзију, али ми то засада не знамо. 

Док судска истрага није завршена мора се полазити од фрагментарних, често политички и емоционално обојених изјава представника различитих страна које су заинтересоване за истрагу. Премијер Малезије Наџиб Разак је изјавио да се истрага приближава моменту када ће бити наведени кривци, али их сам он није навео. Постоји прелиминарна верзија извештаја, која је разаслата стручњацима разних земаља на разматрање. Та верзија је позната јавности засада само из информација које су процуриле, а које је објавила телевизијска компанија CNN позивајући се на неименоване изворе. И у тој репортажи се оптужују „побуњеници”, иако документ није презентован у целини. 

У питању које је са моралног и политичког гледишта најважније, светско јавно мњење је током протекле године било принуђено да се задовољи званичним, али не увек аргументованим изјавама влада различитих држава које имају своје циљеве у украјинском рату. Други веома важан извор сазнања су „неименовани извори”, али они су често лажни или се ради о делимично преуређеном материјалу из друштвених мрежа или мишљења експерата који изводе закључке на основу информација доступних јавности. 

У свим ратовима све стране у конфликту лажу. У украјинском конфликту лажу и његови непосредни учесници, тј. украјинска власт и добровољци Донбаса, и утицајне групе подршке, тј. западне земље са једне и Русија са друге стране. Међутим, још никада се није догодило да иначе слободно и критички настројено западно јавно мњење баш толико изгуби критичност у оцени онога што се догађа. 

Томе се чудимо чак и ми, у Русији, коју (понекад с правом) критикују због недостатка слободе говора. Тачно је да код нас званични ТВ канали редовно објављују званичне и антиукрајинске верзије, али постоје и масовна опозициона издања, и она објављују информације које имају за циљ да прикажу западно и украјинско гледиште. Ми бар можемо да упоредимо једно и друго. 

Верзије пада Боинга 777 на југоистоку Украјине
Авион Боинг 777, који је летео из Амстердама у Куала Лумпур, у четвртак увече се срушио на југоистоку Украјине, на територији самопроглашене Доњецке Народне Републике. Према информацијама медија, веза са посадом изгубљена је када се авион налазио 50 km од руско-украјинске границе. У овом тренутку постоји неколико верзија трагедије.

Ниво критичности западног јавног мњења је фактор који може да заустави рат, а може да изазове и наставак крвопролића. Здрави смисао упућује на то да би после трагедије 17. јула прошле године светска заједница морала учинити све како би зауставила покољ бар док траје истрага. Уместо тога, Запад је једнодушно оптужио добровољце Донбаса и Русију, позивајући се на податке са америчких извиђачких сателита (који уопште нису објављени) и на информације из друштвених мрежа. 

Лажи у друштвеним мрежама изгледају веродостојније од званичних лажи. Тако је западни свет, још пре него што су добијени резултати истраге, закључио да су криви Русија и добровољци Донбаса. Украјинске трупе су тако добиле моралну подршку и са новом снагом су кренуле у борбена дејства против својих побуњених грађана. 

Према подацима УН, у рату у Донбасу већ је погинуло најмање 6000 људи, а међу њима веома много цивила. Украјинске бомбе су падале и близу оних места на којима је вршена истрага. То нису гласине из друштвених мрежа. Ја и сам редовно одлазим у Донбас, и у то време сам био у тим крајевима. Заоштравање оружаног сукоба после трагедије могу да потврде и представници ОЕБС-а и многе западне колеге. 

Шта у овом тренутку тачно знамо? Знамо да је рат у Украјини прерастао у нову фазу почев од 26. маја 2014. године, тј. откако је Петар Порошенко изабран за председника (а он је, узгред, у својој председничкој кампањи обећао да ће брзо донети мир). Тада је украјинска армија почела да примењује авијацију против својих сопствених градова. Најпре су напади из ваздуха извршени на милионски град Доњецк. Тамо су гинули цивили. Затим на Луганск, где су од ракета на централном тргу такође погинули цивили, а украјинске власти су отворено лагале да су жртве погинуле од руку добровољаца, који су тобоже погодили клима-уређај на згради регионалне администрације. Украјинска артиљерија је практично сравнила са земљом предграђа Славјанска. Био сам тамо недавно, из многих кућа ни после годину дана није уклоњен шут, иако се та територија третира као „ослобођена” Украјина. 

Кери изјавио да је Боинг оборен са територије под контролом добровољаца Донбаса
Државни секретар Џон Кери је изјавио да је, према званичном ставу САД, малезијски Боинг оборен са територије под контролом добровољаца Донбаса. То је саопштила РИА „Новости“.

Рат из ваздуха је 17. јула већ био у пуном јеку. Донбаски добровољци су дошли у посед (вероватно уз извесну помоћ Русије) делотворног противваздушног оружја, тако да су противници Кијева почели да обарају украјинске јуришне авионе, и чак су уништили украјински војни транспортни авион на висини од 6500 метара. 

Лако је претпоставити да су добровољци могли оборити Боинг, будући да нису имали довољно средстава за осматрање, или довољно војне стручности, па су од путничког авиона помислили да је војно-транспортни. Ово утолико пре што је Игор Стрелков, један од тадашњих лидера добровољаца, стигао да изјави како је тога дана оборен украјински војни авион на подручју Тореза. 

Боинг су теоретски могли оборити и украјински војници, који су се тих дана прибојавали да ће добровољци Донбаса однекуд добити авијацију (коју ипак нису добили ниоткуда). Украјинска страна такође лаже сваки дан. Лагала је, на пример, када је тврдила да 17. јула прошле године на небу изнад Украјине није било украјинских војних авиона. 

Можда ће званична истрага са мањом или већом прецизношћу одредити одакле и из каквог оружја су испаљени ти кобни пројектили. Међутим, у то време није постојала везана линија фронта и било је много места где су се могли налазити и једни и други, тј. и украјинске трупе и проруски добровољци. 

Било како било, главни узрок трагедије је рат у Украјини. Ако постоји жеља да се дође до истине и да се не дозволи нови талас крвопролића, подстакнут жаљењем због погибије путника малезијског авиона, онда веома велику важност има став западног јавног мњења. Истина је у томе да људски живот има непроцењиву вредност. Убиство цивила у Доњецку или Горловци исто тако је недопустиво као и убиство путника у малезијском Боингу. 

Виталиј Лејбин, руски новинар, главни уредник часописа „Руски репортер”

Росијскаја газета. Сва права задржана.