Карикатура: Константин Малер.
У овом тренутку Придњестровље није „жариште сукоба“. Ситуација на овом подручју би се пре могла окарактерисати као „замрзнути конфликт“. Овде је било вруће 1992, за време грађанског рата у Молдавији. Али и то је била дечја игра у поређењу са конфликтима у СССР-у крајем 1980-их и почетком 1990-их. Борбена дејства су трајала свега 3-4 месеца, а погинуло је „само“ 1,5 до 2 хиљаде људи. Таква тврдња делује као светогрђе, али заиста је кратко трајало и мало је било жртава. Сетимо се само Јерменије и Азербејџана, Абхазије и Грузије...
Сада је Придњестровље потпуно мирно подручје, у које се из Кишињова таксијем стиже за 3-4 долара. Посетилац може да купи коњак „Квинт“, да се прошета по кеју у Тираспољу и опет да седне у такси и отпутује одакле је дошао. Придњестровље има и прелепу министарку спољних послова, Нину Викторовну Штански. Није ништа мање атрактивна од јавне тужитељке Крима. Топло препоручујем њене фотографије на Фејсбуку.
Било је много узрока грађанског рата у Молдавији 1992, од наглог пораста ситничарског национализма и непопустљивости кишињовских власти па све до индустријске оријентације региона на руско тржиште. Да ли ће у Придњестровљу опет избити рат због догађаја у Украјини? Не верујем. Молдавија ни сама није кадра да ратује, све је у њој покрадено и распродато, укључујући и остатке армије. Хоће ли Придњестровље ући у састав Русије? Тешко је рећи. Ако Русија узме све области Украјине у приобалном делу Црног мора, онда ће се непосредно граничити са Придњестровљем. Али у том случају ће и Румунија узети Бесарабију. Ако се Украјина не подели највероватније ће се задржати статус кво, тј. Молдавија ће де јуре бити јединствена, а дефакто подељена.
У сваком случају, не видим да је могућ велики и дуготрајан рат у региону. Овде се људи брзо предају. Чим уђе први руски/румунски тенк сав народ ће изаћи да га дочека са цвећем. Међу првима ће бити они који су се клели да ће тај тенк дочекати са гранатом у рукама. Таква је овдашња традиција.
У Молдавији нема никакве дискриминације по националној припадности. Може се рећи да нас поткрадају и лажу независно од тога којој етничкој групи припадамо. Ни сами Молдавци овде немају никакву будућност, као ни сви остали. Због тога они масовно одлазе одавде.
Немојмо заборављати елементарне ствари, међу које спада и нагон самоодржања. Тешко је оптужити човека за жељу да напусти Авганистан, где људи свакодневно гину, или Молдавију у којој број оболелих од туберкулозе премашује све норме. Мени лично је свеједно где ћу живети, јер ћу свуда живети у својој глави, у своме свету. Али ја имам децу која не треба да буду жртве мог начина живота.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу