Крим, прво супротстављање америчкој доминацији после 1980-их

Готово је. Истопиле су се наде Запада да је гласање на Криму тактички потез и подизање улога у игри. Сада они своје претње морају да реализују, а немају никакво искуство увођења делотворних санкција против нуклеарне суперсиле која заузима већи део Евроазије, има снажан утицај и највеће природне резерве на планети.

Да ли је могућа изолација Русије о којој се толико прича? Наравно, нема ни говора о изолацији у правом смислу речи. Прво, немогуће је игнорисати тако огромну и значајну земљу. Друго, чак и ако Запад уведе најстроже могуће санкције жртвујући сопствене интересе, то није исто што и потпуна блокада. Огроман део човечанства у Азији, на Блиском Истоку и у Латинској Америци зауставио је дах и посматра како се први пут од 1980-их неко супротставља америчкој доминацији.

Москва ни од једне земље неће дочекати формалну подршку присаједињењу Крима. Како год се Кина, Бразил или чак Иран односили према Украјини, никоме није потребан преседан присвајања дела територије од међународно признате чланице УН. Са друге стране, многима је занимљива чињеница да Русија може почети да игра самосталну улогу на светској политичкој сцени, не обазирући се на реакцију Запада. То може да измени глобалну констелацију снага. Пекингу се, на пример, отварају прилично велике могућности.

Више о руско-украјинским односима

Антируска мобилизација је могућа, утолико пре што се Запад први пут за 25 година суочава са чињеницом да неко одбија да игра по правилима успостављеним после Хладног рата. Санкције ће бити усмерене на подривање руске економије, и ту има много разних варијанти. Постоји, међутим, и други сценарио. Прва реакција ће, наравно, бити оштра. Али ако Русија озбиљно приступи преоријентисању на Исток, онда ће реалисти у табору западних стратега почети да постављају другачија питања. Шта је важније: контрола над Украјином која је далеко од првих редова у систему америчких приоритета или спречавање стварања руско-кинеске алијансе која ће озбиљно угрозити позиције САД? Тада се изненада може испоставити да слободна Украјина и није толико велика и неоспорна вредност у очима Запада.

Фјодор Лукјанов је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику. Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.