Руски услови за одрицање од најопаснијег оружја

Када је 19. јуна 2013. држао говор испред Бранденбуршке капије у Берлину, председник САД Барак Обама није могао заобићи чињеницу да је пре тачно 50 година амерички председник Џон Кенеди одржао у Берлину свој чувени говор „Ich bin ein Berliner“ („Ја сам Берлинац“). Обама је поменуо и фрагмент Кенедијевог говора у коме је овај прорекао да ће наступити „праведни мир“ („peace with justice“), да ће тријумфовати слобода и да ће нестати линије раздвајања које постоје у Хладном рату.

По Обамином мишљењу, тај „праведни мир“ између осталог подразумева и престанак ширења нуклеарног оружја у свету, слабљење улоге нуклеарног оружја у нуклеарној доктрини САД, смањење броја спремног стратешког нуклеарног наоружања Русије и САД за једну трећину, смањење арсенала нестратешког нуклеарног оружја (nonstrategic nuclear weapons) Русије и САД, спречавање Ирана да направи нуклеарно оружје, нуклеарно разоружавање Северне Кореје и што скорију ратификацију Свеобухватног споразума о забрани нуклеарних проба од стране САД. 

Сличан позив на нуклеарно разоружавање амерички председник је упутио још у мају 2009. у Прагу. Највећа заслуга тадашњег Обаминог говора је обнављање преговора о нуклеарном разоружавању, услед чега је 2010. потписан нови Споразум о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3). Међутим, многе друге Обамине прашке тезе везане за нуклеарно разоружавање остале су нереализоване.

На пример, Сједињене Америчке Државе још увек нису ратификовале Свеобухватни споразум о забрани нуклеарних проба, што онемогућава његово ступање на снагу. Уопште нису започети преговори везани за Споразум о забрани производње фисионог материјала о коме је Обама говорио 2009. Северна Кореја је од тада извршила још две нуклеарне пробе, а сумње у нуклеарни програм Ирана сада су још веће. Чак је и нови СТАРТ, и поред свих позитивних страна, показао да ни Русија ни САД у наредној деценији нису спремне да смање своје стратешко наоружање испод нивоа одређеног још у Споразуму о смањењу стратешких нуклеарних потенцијала из 2002.

Графикон: Светски нуклеарни арсенал

Обама је држао говор у Берлину 19. јуна, а руководство Русије је истог дана изјавило да су Обамини предлози у овом тренутку неоствариви. „Ми не можемо допустити да се наруши баланс система стратешког одвраћања и да се смањи ефикасност наших нуклеарних снага“, рекао је председник Русије Владимир Путин на саветовању везаном за државни војноиндустријски програм. Истовремено је заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков рекао да Русија не може „бескрајно водити билатералне разговоре са САД о смањењу и ограничењу нуклеарног наоружања“, и да је „све већа потреба да процес разоружавања постане свестран“ (тј. да он треба да се тиче свих земаља које имају нуклеарно оружје, а не само САД и Русије).

Руски услови

Свестраност свих будућих преговора око нуклеарног наоружања није једини услов који Русија поставља на путу даљег смањења свог нуклеарног арсенала. Руководство Русије је после 2009. неколико пута помињало те услове. Прво, Русија и САД за почетак треба да испуне своје обавезе из новог Споразума о ограничавању стратешког офанзивног наоружања, а предвиђени рок за испуњење тих обавеза истиче тек 2018. Друго, било какво смањење нестратешког нуклеарног наоружања, које је Обама помињао у Берлину, биће могуће тек пошто америчко нестратешко нуклеарно оружје буде уклоњено из Европе. Треће, свако будуће смањење нуклеарног наоружања треба да се спроводи у контексту мера које спречавају да се оружје размешта у космосу и ограничавају развој стратешког конвенционалног наоружања и развој глобалног система противракетне одбране (ПРО) САД. 

Другим речима, одговор Русије на Обамине предлоге формулисан је још пре него што их је он поновио у Берлину и своди се на то да Русија неће смањити своје стратешке нуклеарне снаге до 2018, а нестратешко нуклеарно наоружање неће смањити докле год САД држе у Европи своје нестратешко нуклеарно наоружање и одговарајућу инфраструктуру. После 2018. ће смањење постати могуће уколико буде решен проблем ПРО и ако се ограничи развој космичког наоружања и стратешког конвенционалног наоружања, и под условом да се у процес разоружавања укључе друге нуклеарне силе.

Да ли Русија напушта споразуме о нуклеарном разоружању?
Русија може иступити из споразума о ограни­ча­ва­њу стратешког офанзивног наоружања СТАРТ-3. Док Запад позива Москву да смањи свој нукеларни арсенал, реалност у свету је таква да многима нова трка у најопаснијем наоружању изгледа неизбежна.

Обама је свакако знао за те услове када је у Берлину говорио о разоружавању. Какав је онда био циљ његових иницијатива? Прво, практични потези у области контроле нуклеарног наоружања и сама реторика разоружавања и даље су његови главни спољнополитички адути. Друго, у Берлину се Обама позиционирао као идеолог и градитељ „праведног мира“ који је још Кенеди прорицао. А „праведни мир“ по Обамином схватању „значи тежњу ка безбедности света без нуклеарног оружја, и није важно колико далеко може бити остварење тог сна“. Он је још у Прагу признао да је свет без нуклеарног оружја циљ који не може бити достигнут брзо и можда неће бити достигнут за његовог живота. Обама као прави идеалиста вероватно очекује да ће се кроз 50 година други амерички председник сетити берлинског говора садашњег председника САД, а он ће већ стајати на прагу света без нуклеарног оружја.

Ако се већ покреће било каква иницијатива у тако сложеној сфери каква је разоружавање, онда је неопходно бити „идеалиста без илузија“, како је за себе једном приликом рекао Кенеди. Судећи по изјавама руководства Русије које су уследиле одмах после Обаминих предлога, „праведни мир у свету“ и „свет слободан од нуклеарног оружја“ о коме говори Обама за сада је ипак само идеал који нема никакве везе са реалним интересима и могућностима његових будућих становника.

Аутор је координатор програма  „Русија и нуклеарно разоружање“ и сарадник ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије).

Росијскаја газета. Сва права задржана.