Репортажа из ДНР: „Зашто су убили моју мајку?“

„Убили су моју мајку. Третјакову Људмилу Сергејевну“, говори њен син Сергеј, који је одрастао у тој кући, читавог живота радио у руднику Засјадко, „а мама у фабрици“. 2014. године је у Калињинском рејону у нападу украјинске војске погинула и његова сестра и двоје деце које је држала у рукама, преноси les.media. 

„Хвала Порошенку“, каже Сергеј. „Реците му да је јуначина. Он оплакује своје војнике пред Меркеловом, жали их. А овде никога не жали... Ја волим Украјину, али ови који су дошли са оружјем, нека се боље окрену и врате одакле су дошли. Одлазите! Ви нам овде нисте потребни! Ми вас овде не желимо!“, узвикује Сергеј.

„Зашто су убили ову жену? Не могу да схватим. Седела је, плела чарапе, никога није дирала. Зашто су је убили“. И сада ће раструбити да смо ми извршили напад, да смо ми убијали, сами у себе пуцали."

Ескалација конфликта у Донбасу је почела 29. јануара, и већ има на десетине мртвих војника и цивила са обе стране. Размењују се оптужбе о прекиду примирја, обе стране користе тешку артиљерију, забрањену мировним договором Минск-2.

Кијев више ни не крије да крши примирје. На највећим украјинским ТВ каналима говоре о офанзиви устаника, о заузимању позиција на неутралној територији, такође се регуларно извештава о успесима украјинске армије, па и заменик министра одбране Украјине Игор Павловски је признао да се украјинска војска не брани, већ напада: „На данашњи дан корак по корак наши момци се херојски пробијају“.

Одсуство војног смисла у заоштравању конфликта наводи на мисао да су посреди политика и пропаганда: први телефонски преговори лидера САД и Русије „Украјини иза леђа“, како сматрају у Кијеву, те сусрет Ангеле Меркел и Петра Порошенка, на којем он поново говори о „руској агресији“...

Репортажу можете погледати на Фејсбук страници аутора Сергеја Белоуса. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!