На предстојећим преговорима две стране ће покушати да направе искорак, а можда чак и својеврсни „скок“ у правцу склапања мировног споразума. Међутим, да би се то догодило двојица лидера би морала да дођу до компромиса по курилском питању. На срећу Русије компромис је тренутно потребнији Токију него Москви, наглашава експерт у уводу свог текста из кога издвајамо најзанимљивије тезе аутора и његових релевантних саговорника.
„Наше руководство је 2004. године било спремно да пође путем компромиса на основу схеме из 1956. године и Јапанцима да два острва и потом потпише споразум. Два острва од четири за нас би то био компромис. Друга страна међутим има другачији став, за њих су два острва само почетак преговора, у којима би се могло доћи до компромиса, па, тражити бар и треће острво. А онда, наравно и четврто“, каже Василиј Михејев из Центра за азијско-тихоокеанска истраживања.
Тврда позиција јапанске стране довела је до пропуштања историјског тренутка да се нешто поврати. Ако је деведесетих година прошлог века и почетком двехиљадитих Кремљ био спреман на компромис, данас, после повратка Крима и потребе за демонстрацијом чврстине у оквиру конфликта са Западом, Путин не може да се разбацује државном територијом. Са друге стране променила се и позиција званичног Токија, ако су Јапанци раније могли да одуговлаче са склапањем мировног споразума, сада време није на њиховој страни, пише у тексту.
„Москви је потребан мировни споразум са Јапаном. Пре свега зато што Јапанци после тога обећавају велике инвестиционе уговоре, између осталог и у оквиру развоја руског Далеког истока“.
Јапан је модерна технолошка земља и потцењивати сарадњу са њом не би било исправно, макар због потребе властите модернизације, каже Виктор Сумски, директор Центра АСЕАН при МГИМО и експерт дискусионог клуба Валдај. Осим тога без нормализације односа са Јапаном Кремљ неће моћи успешно да спроведе „заокрет на исток“ у руској спољној политици. У нашем окретању Азији врло важан аспект представља диверсификација наших партнерстава. Данас је очигледно да је приоритетни партнер за нас постала Кина, али и да је због хармоничнијих и уравнотеженијих односа са Кином важна сарадња и са другим партнерима, каже Виктор Сумски и додаје „ако би заокрет на исток“ представљао само „окретање Кини“ (што у Пекингу заиста и желе) Русија би била превише зависна од кинеских другова.
У тексту објављеном на порталу телевизије Царград такође се истиче да се Јапан врло озбиљно односи према руско-кинеском зближавању и да је донета једина исправна одлука да се убрза процес решења руско-јапанских односа.
Напредак по том питању немогућ је док Јапан не призна послератну историјску реалност, каже се у саопштењу руског МСП-а. И указује да Јапан генерално не представља поузданог партнера, Шинзо Абе зависи од Вашингтона, на чије је инсистирање био принуђен да уведе антируске санкције, због чега се касније по колоарима учтиво извињавало. Зато би Русија у најбољем случају могла да пристане на некакво економско култивисање острва уз очување свог суверенитета, пише у чланку.
По свему судећи коначну формулу разрадиће Путин и Абе у Сочију. И треба рећи да према информацијама из руског МСП-а, територијално питање формално неће бити покретано, две стране размотриће сарадњу у „трговинско-економском и хуманитарном домену“. По речима портпарола руског председника Дмитрија Пескова после разговора не треба очекивати некакав „озбиљан напредак“ по курилском питању. Међутим знајући како је и у каквим условима припремана ова посета, може се претпоставити да до ње не би ни дошло да преговарачи две стране нису постигли неки оквирни компромис. У чијим је оквирима прелазак на следећи ниво могућ само путем директних преговора лидера две земље, констатује аутор текста.
„Територијално питање није једноставно. Дијалог се не може водити без међусобног поверења. За обе стране решење проблема праћено је ризицима. Међутим председник Путин и ја успели смо да изградимо однос испуњен поверењем. Ја му потпуно верујем“, рекао је премијер Шинзо Абе.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
Курилска острва: уметност краја света 