Сиријски устаници имају осећај да су их издали, а они који су пријатељски расположени према Сједињеним Државама губе углед у редовима опозиције. Иронијом судбине све то може довести до раскола, пише амерички лист.
„Јасно је да Сједињене Америчке Државе рачунају на политички процес и позивају сиријску опозицију да учествује у дијалогу, али истовремено оставити оружане снаге опозиције на милост и немилост, оставити их без заштите пред офанзивом Асада, Русије и Ирана и немати план за непредвиђене ситуације – то једноставно није фер. Стиче се утисак да Вашингтон заборавља да дипломатски напори имају своју цену и вероватно ће ту цену платити опозиционе снаге", пише FP.
„Сви учесници 'сиријске игре' схватају да Обама, који и раније није желео билу какву озбиљну интервенцију у Сирији, сада сигурно неће променити став. Вероватно сви схватају и то да Обаму интересује само постојање политичког процеса, и не осећа посебну потребу да на њега троши политички капитал. На крају крајева, све стране које желе да учествују у креирању будућности Сирије чекају 2017. годину и новог домаћина Беле куће. То вероватно значи да ће Сирија ове године балансирати на граници пропасти, ескалације и даљег страдања, а Асад ће низати победу за победом", закључује амерички лист.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
