Foreign Policy: Да ли је Хирошима спасла Јапан од совјетске окупације?

Совјетски бомбардери је у свитање 24. августа требало да узлете са авио-базе недалеко од Владивостока и крену на исток, преко Јапанског мора, и да бомбардују острво Хокаидо, пише бивши научни сарадник Woodrow Wilson International Center for Scholars Сергеј Радченко у чланку за Foreign Policy.

Јубилеј Конференције у Јалти: место где је дизајниран наш свет

„У 5:00 часова два совјетска пука, којима је два сата касније требало да се прикључи појачање, требало је да почну борбе на копну. Током неколико дана две пешадијске дивизије требало је да заузму север Хокаида и да острво поделе на два дела”, пише издање.

„То је био оквирни план за заузимање Хокаида, који је крајем Другог светског рата израдио командант совјетске Тихоокеанске флоте Иван Јумашев”, објашњава аутор.

Међутим, два дана пре планираног датума Стаљин је одустао од ове операције, наводи се у чланку. Даље се разматрају разлози због чега је Стаљин одустао од освајања стратешки значајног острва. Стаљин је раније тражио од америчког председника Харија Трумана да одобри напад на Хокаидо и Америка је разматрала ову могућност. Међутим, сматра Радченко, напад на Хирошиму је у потпуности променио ситуацију и дао Американцима могућност да Стаљину поставе нове услове.

Радченко сматра да Хирошима није уплашила Стаљина, већ да је совјетски вођа желео да побољша односе са САД и није хтео да крши споразум из Јалте и излаже се ризику да совјетска освајања на Далеком истоку, као што су Јужни Сахалин и Курилска острва, буду угрожена.

„Ради се о томе да чак ни такав цинични реалиста као што је био Стаљин није толико желео геополитичка освајања, колико да Америка призна сферу његовог утицаја. Хокаидо, привлачан у геополитичком смислу, није био део споразума склопљеног у Јалти у фебруару 1945. године. Стаљин је знао да је, ако би прекршио тај споразум, ризиковао да угрози совјетска освајања на Далеком истоку, међу којима су Јужни Сахалин и Курилска острава”, сматра аутор чланка.

„Одустајање Стаљина од Хокаида је било озбиљан уступак, који је начињен упркос Хирошими, закаснели покушај совјетског диктатора да поправи односе са САД који су се брзо погоршавали”, закључује Радченко и додаје: „Тако је Хирошима учинила хладни рат неизбежним.”

Росијскаја газета. Сва права задржана.