Чуркин: Поновно гласање о трибуналу за Боинг је бесмислено

Виталиј Чуркин није искључио могућност да ће пет земаља коаутора предлога резолуције пробати сличан документ да провуку кроз Генералну скупштину УН, у којој не постоји право вета.

Идеја да се у Савету безбедности поново гласа о предлогу оснивања трибунала за несрећу са малезијском Боингом осуђена је на неуспех, јер Русија неће променити свој став по овом питању, изјавио је стални изасланик РФ при Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин.

„Медији су пренели изјаву министра спољних послова Украјине (Павла Климкина) о томе да ће они, наводно, за неколико месеци једноставно поново изаћи са истим предогом. Али то би, чини се, био сасвим неозбиљан приступ, јер би исход био потпуно исти”, изјавио је Чуркин за агенцију ТАСС.

„Приликом разматрања њиховог предлога у Савету безбедности ми смо већ говорили: ако хоћете, дајте да питамо генералног секретара УН, нека он предложи могуће варијанте. Он има одличну правничку службу, одличне професионалце са великим међународним искуством. Они могу да понуде варијанте које су могуће. Али ових пет земаља (Украјина, Аустралија, Белгија, Холандија и Малезија) је кренуло другим путем, рекли су: ми и сами знамо. Па кад знате и сами, онда се дешавају такве ствари, које би, наравно, боље било избегавати, као што је ово гласање и дебата у Савету безбедности од 29. јула”, истакао је изасланик Руске Федерације.

Виталиј Чуркин није искључио могућност да ће пет земаља коаутора предлога резолуције пробати сличан документ да провуку кроз Генералну скупштину УН, у којој не постоји право вета.

„То је могући развој догађаја. Притом, како ми се чини, они ту имају пред собом избор: могу да крену уобичајеним путем, који је прихваћен у Генералној скупштини, тј. да одрже нормалне консултације о резолуцији у скупштини, тако да и ми можемо да учествујемо у тим консултацијама. У том случају бисмо можда могли да формирамо неки судски орган који би се ослањао на Генералну скупштину, који би могао да спроведе квалитетну судску истрагу”, сматра руски изасланик при УН.

„Али постоји и друга варијанта, коју су они већ користили, када су формулисали резулуцију коју смо ми блокирали, тј. да се играју у мраку: да међу собом припреме неки предлог и ставе га на гласање у Генералној скупштини”, објаснио је дипломата. „Он би могао да добије и две трећине гласова, који су неопходни за усвајање, или половину гласова, у зависности од тога како се у погледу процедуре буде посматрао овај предлог. Али у том случају, чини ми се, велика је вероватноћа да орган који буде основан неће бити орган истинске сарадње, која је неопходна да би се у овој тешкој ситауцији открила истина. Видећемо. Још није потврђено да ће они тако поступити”, истакао је дипломата. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“