Косачов: Односи између Русије и Грчке су достигли виши ниво

Обе земље негују „дубоке православне традиције и духовна начела, и у свету теже за истим циљевима и интересима”, истакао је председник међународног комитета Савета Федерације.

Телефонски разговор председника Русије Владимира Путина са премијером Грчке Алексисом Ципрасом о резултатима грчког референдума показује да су односи између две земље достигли суштински виши ниво, сматра председник Комитета Савета Федерације за међународна питања Константин Косачов.

„Занимљиво је да се Ципрас поново најпре обраћа Владимиру Путину. То је јединствена ситуација”, истакао ја Косачов. „То значи да су односи достигли виши ниво. Ова ситуација се, наравно, може посматрати као нова могућност за сарадњу између Русије и Грчке”, изјавио је Косачов за ТВ канал „Русија 24”.

Косачов је такође посебно истакао да се „Русија и Грчка очигледно међусобно гаје симпатију, која има историјске корене”. Обе земље негују „дубоке православне традиције и духовна начела, и у свету теже за истим циљевима и интересима”, истакао је председник међународног комитета Савета Федерације, а преноси РИА „Новости”.

„Али ми не можемо да будемо већи светац о папе и не можемо Грчкој да нудимо нека решења пре него што Грчка од нас затражи такву помоћ. Сада би био потребан политички дијалог на највишем нивоу”, закључио је Косачов.

Раније у понедељак, 6. јула, председник Русије Владимир Путин је телефоном разговарао са премијером Грчке Алексисом Ципрасом о резултатима референдума.

Истог дана је гувернер Централне банке Француске и члан Управног одбора Европске централне банке Кристијан Нојер изјавио да дуг Грчке према Европској централној банци не може бити реструктуиран, јер би то било у супротности са оснивачким споразумом о еврозони.

Већина Грка, њих 61,31%, 5. јула је рекло „не” условима страних кредитора који инсистирају на оштрим мерама штедње. Ципрас је тада предлог Европе упоредио са тероризмом.

Влада Грчке сматра да земља не може да исплати дуг од 312 милијарди евра, што је 180% бруто домаћег производа, и да не може да настави са политиком која, по њеном мишљењу, велики део становништва води у сиромаштво и оскудицу. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“