Нови председник Пољске би могао да изазове погоршање односа са Русијом

У другом кругу председничких избора у Пољској, који су одржани у недељу 24. маја, према подацима излазних анкета победио је кандидат опозиционе партије „Закон и правда” Анджеј Дуда са 52% гласова. 

Паклена логика

Анджеј Дуда је током кампање заступао став да је Пољској неопходно да нађе савезнике како би се супротставила Русији и Немачкој, које, према његовим речима, желе са искористе Варшаву за сопстевене циљеве и да „поделе Пољску”. Он је такође изјавио да „савремена Русија, која отворено крши норме међународног права, нема ништа заједничко са демократијом”.

Нови председник Пољске је више пута истакао да је неопходно да међународне организације буду сложне када се ради о односима са Русијом. По његовом мишљењу, „Пољска не траба да улази у конфликт са Русијом, јер то није неопходно... Потребно је покренути иницијативе које ће ојачати нашу безбедност”, више пута је истакао пољски политичар. Притом је међу мерама за јачање безбедности предложио отварање НАТО база на територији Пољске.  

Директор Европског центра за геополитички аналилу Матеуш Пискорски сматра да долазак Анджеја Дуде на власт неће донети „отопљавање” у односима између Русије и Пољске. Могуће је управо супротно. „Реторика Анджеја Дуде ће, у поређењу са реториком Бронислава Коморског, бити много више антируски оријентисана и милитантна”, уверен је овај стручњак. „Коморовски, као и његова ’Грађанска платформа’, узимали су о обзир мишљење главних актера у Европској унији, на пример, Немачке. Однос Берлина према украјинској кризи, као и према кризи у европско-руским односима, је умеренији, него однос других земаља, и то је за Коморовског био значајан фактор”, истиче стручњак, а преноси „Взгљад”.

Међутим, партија „Закон и правда”, коју представља Анджеј Дуда, директно је везана за САД, истиче Пискорски. „Може се рећи да она представља интересе Вашингтона у Пољској. Ова партија позива америчко руководство да у земљи отвори војне базе, и да их из земаља Западне Европе, на пример, из Немачке, пребаци у Пољску. У периоду од 2005. до 2007. године, када је ова партија била на власти, она је изазвала тешку кризу у пољско-руским односима, иако тада није било никаквих спољних дестабилишућих фактора, какви постоје данас, као што је ситуација у Украјини”, истакао је експерт. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.