Стручњак: Зашто ће Путин победити, а Обама и Меркел изгубити

Вашингтон и Брисел су ставили под своју контролу већи део совјетског наслеђа, а нису размишљали о томе да су на тај начин преузели и трошкове који су везани са његово одржавање, као и прегршт проблема везаних за ове земље и територије.

После распада Совјетског Савеза Европска унија је пожелела да прогута све што је испало из руку Москве, пре свега у Европи, пише политиколог Виталиј Третјаковски, а преноси РИА „Новости“.

. То се и догодило. У тренутку ликвидације СССР-а Европска унија је имала само 12 чланица, 1995. њима су се прикључиле Аустрија и две земље Северне Европе. Тако је Европска унија стекла 15 чланица, колико је у СССР-у било савезних република. 2000. се прикључило још 13 држава, при чему су то биле углавном некадашње чланице источног блока (Балкан) и територије бившег СССР-а (балтичке земље). То значи да је број чланица ЕУ готово удвостручен. 

Апетит, посебно код прождрљивца, расте током јела. Европска унија се полакомила и на Грузију, Молдавију и Украјину. Истина, то им није успело, али тенденција је јасна. 

Америка се за то време бавила истим послом, али на глобалном плану. Вашингтон је са више или мање успеха покушавао да контролише светско наследство Совјетског Савеза и преоријентисао се на конкуренцију са Кином, која је ојачала. 

Тако су и Вашингтон и Брисел ставили под своју контролу већи део совјетског наслеђа, а нису размишљали о томе да су на тај начин преузели и трошкове који су везани за одржавање овог наследства, као и прегршт проблема везаних за ове земље и територије. 

Русија се, међутим, ослободила највећег дела овог терета. Она је, најпре због своје слабости, а затим, почев од другог мандата Путина, свесно одустала од глобалне доминације, као и од успостављања своје власти у оним областима где се некада простирала власт СССР-а у Европи, Азији, Африци и Латинској Америци. Она је, међутим, на постсовјетском простору оцртала неколико црвених линија (Црно море, Кавказ, Каспијски регион, делимично Централна Азија, Придњестровље, Украјина и Белорусија), чији би прелазак од стране ма којег светског играча неминовно значио угрожавање стратешких националних интереса земље, а пре свега интереса војне безбедности и 25-30 милиона Руса који су после распада СССР-а остали ван граница РФ. Москва се усредсредила на ове  границе. У преосталом свету Русија је своје амбиције свела само на сарадњу са оним земљама које су саме ту сарадњу желеле. 

Европска унија и САД су тако доживеле прекомеран, нездрав развој и то показује ситуација у Украјини, као и процес слабљења америчке империје. И амерички тенкови, који се масовно шаљу да границу са Русијом, не могу ту ништа променити. Русија је, међутим, и тактички и стратешки постала ефикаснија. Ми то видимо и ускоро ћемо видети још јасније.  

Зато ће Путин победити, а Обама и Меркел изгубити, сматра Третјаковски. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“