Као у „Летописима Нарније“: Пејзажи у фабрици „Уралмаш“

Генадиј Власов је рођен 1943. године у Свердловску, данашњем Јекатеринбургу. Завршио је „Уралмашову“ трговачку школу 1961. године. „Уралмаш“ је гигант совјетске машиноградње и један од носилаца индустријског развоја СССР-а.

Генадиј Власов је рођен 1943. године у Свердловску, данашњем Јекатеринбургу. Завршио је „Уралмашову“ трговачку школу 1961. године. „Уралмаш“ је гигант совјетске машиноградње и један од носилаца индустријског развоја СССР-а.

ДЕНИС ТАРАСОВ
Људи су одувек повезивали Урал са машиноградњом, јер је тај крај Русије некада било најиндустријализованије подручје на свету. Међутим, околности су се промениле и данас на Уралу има много више дешавања која су везана за уметност – отварају се нове галерије, развија се улична уметност, одржава се бијенале „младе уметности“. Ако мислите да су се уметници из Јекатеринбурга сигурно веома удаљили од индустријског наслеђа свог града и да њихова делатност не може да има никакве везе са фабрикама из совјетског времена, нисте у праву.
Власов је радио у фабрици као графички дизајнер од краја шездесетих до почетка деведесетих година. Правио је зидне новине, писао слогане и цртао сатиричне постере.
Крајем осамдесетих је на ормане за алат у радионици поставио реплике чувених пејзажа руских сликара, као и неке своје радове.
Неке од познатих слика које је копирао биле су „Извор“ и „Косидба“ Аркадија Пластова, уметника познатог по сценама из сеоског живота, насликаних у стилу социјалистичког реализма.
Током осамдесетих радници су почели сами да бирају теме за украшавање фабричких ормана, а то су најчешће били пејзажи. У то време, када је талас индустријализације већ јењавао, уметност је представљала начин да се побегне од сивила фабричке свакодневице.
У данашњој ери модернизације ове слике подсећају на дашак свежине у успаваном краљевству великих машина, сада утишаних.
Пре неколико година ови радови су се појавили и на интернету. Тамо су их приметили неки од стручњака за модерну уметност из Јекатеринбурга, који су Власовљеве фабричке ормане представили као специјални пројекат на градском бијеналу.
Ормани које је Власов осликао представљају пример како свакодневни објекти постају дела савремене уметности када се поставе у галеријски контекст.
Када су видели групу посетилаца који долазе на изложбу Власовљевих радова, радници „Уралмаша“ су овако реаговали: „Овде смо радили годинама, а нисмо знали да је реч о правој уметности.“
Наравно, реч „изложба“ није у потпуности одговарајућа. Упркос томе што су се у радионици појавили кустоси, ликовни критичари и новинари, у стварности се ништа значајно није променило.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“