Шта је изазвало раст неформалне економије у Русији?

Yandex.taxi.

Yandex.taxi.

Андреј Махоњин/TAСС
Томе је, са једне стране, допринео економски пад, а са друге развој технологија и све већи број понуда сталног или привременог посла на интернету.

Московљанин Максим Крилов има 26 година. Раније је радио као таксиста само ноћу и то му је био додатни посао. Међутим, откако су се појавиле апликације Uber и Yandex.taxi пре две године, он је почео да ради као таксиста пуно радно време. „Раније сам сатима чекао муштерије, а сада немам одмора, могу по цео дан непрекидно да возим у свом насељу“, каже он.

Максим каже да сада зарађује 40.000 рубаља (преко 700 долара) недељно. По закону би се он морао регистровати као индивидуални предузетник и плаћати порез од својих прихода, али засада то не чини јер штеди новац за хипотеку. За коришћење такси-апликација није потребна званична регистрација.

Без регистрације и опорезивања

У протеклих 10 година неформална економија у Русији је попримила рекордне размере. То се види из података које је за 2016. годину објавио државни завод за статистику „Росстат“ (податке је објавио пословни лист РБК средином априла).

У неформалну економију „Росстат“ убраја запослене у предузећима која нису регистрована као правно лице, тј. хонорарце, пољопривреднике, индивидуалне предузетнике и људе који раде за њих, као и чланове породице који им помажу.

У сфери неформалне економије 2016. године је радило 15,4 милиона људи, што је 21,2% укупног броја запослених. Сектор неформалне економије непрекидно расте од 2011. године и од тада се повећао за 4 милиона људи, судећи по закључцима које је лист РБК извео на основу података завода за статистику.

Са друге стране, према оценама Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС), „на црно“ ради 30 милиона грађана Русије, што је преко 40% економски активног становништва. Од тога 21,7 милиона људи напоредо ради на сталном радном месту и има додатну зараду, или део плате добија незванично, тј. „у коверти“.

Према подацима које износи Министарство финансија Русије, процењује се да непријављени приходи у земљи достижу 12 билиона рубаља (200 милијарди долара), што је 10-13% бруто домаћег производа.

Узроци и последице

По речима Сергеја Хестанова, доцента Катедре за финансијска тржишта и финансијиски инжењеринг РАНХиГС, главни фактор раста неформалне економије је пад прихода грађана и појачано фискално оптерећење. „Порез на приходе у Русији износи 13%, али и поред тога је ниво укупног пореског оптерећења у земљи веома велики и износи преко 30%, што је и изазвало раст неформалне економије“, каже Хестанов.

„Засада тај раст не ствара битне проблеме, али у будућности ће он оптеретити пензијски фонд, што, наравно, није пожељно“, каже Хестанов, и додаје да је са гледишта економије рад „на црно“ ипак боља варијанта од незапослености.

Неформална економија не расте само због економске кризе, сматра Алексеј Гидирим, суоснивач онлајн берзе послова YouDo.com. „Развој мобилних и интернет технологија и рачунарства ’у облаку’, допринео је расту неформалног сектора економије, јер људи теже да задрже висину зараде у време економског пада, тако да је званично запослење као обавезан услов потиснуто у други план“, каже Гидирим.

По његовим речима, на YouDo.com. се сваког месеца само у Москви и Санкт Петербургу региструје преко 40.000 људи који траже додатни или стални посао. Укупно је на овом сервису регистровано око 300.000 људи, а компанија предвиђа да ће се њихов број до краја године удвостручити.

Ако би сви који сада раде „на црно“ пријавили своје приходе, то би била нова покретачка снага руске економије, сматра Гидирим. „То неће бити могуће без реформисања система запошљавања. Конкретно, у њему треба да се појави нова категорија радника, грађана који самостално зарађују, и та категорија мора имати јасна, законом прописана права и обавезе“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“