Удружени бисмо могли много више

У ком су стању руско-српски пословни односи 2016. године и какве су перспективе за догледну будућност? Каква сарадња постоји између Москве и Београда на градском нивоу?

Света Васиљевић: Драго нам је што можемо да закључимо да је сарадња стабилна и да та стабилност утиче и на економске односе. То се конкретно види на извозу и увозу, или међутрговинској размени. Нажалост, прошла година је забележила укупан пад извоза. Ни прехрамбена индустрија, која је била у порасту, није могла да надокнади пад дрвно-прерађивачке, текстилне индустрије и грађевинског сектора, што је било изазвано искључиво утицајем нагле промене курса, који је у једном тренутку потпуно зауставио извоз. Трговинску размену двеју земаља у 2015. обележила је осцилација курса и пад вредности рубље у периоду од краја септембра 2014. до краја јануара 2015, од друге половине августа до половине септембра 2015. и крајем 2015 – почетком 2016, што је директно условило несигурност наплате, отежано планирање и самим тим знатан пад трговинске размене и извоза и увоза.

Срећни смо што смо сведоци спорог, али константног раста извоза у свим сферама пословања између Руске Федерације и Србије. Наравно, највећи раст се и даље бележи у прехрамбеном сектору, али тај раст још није ни близу искоришћен. У ствари, ми тек сада улазимо у пословне кругове и постајемо занимљиви као добављачи. Стабилизација курса рубље од почетка 2016. условила је повратак, до увођења санкција према РФ, тренда раста трговинске размене и српског извоза. Резултате билатералне трговинске сарадње српских и руских компанија у првој половини 2016. обележио је динамичан раст српског извоза, уз знатно смањење дефицита. Српски извоз је реализован у висини од 379,2 милиона америчких долара, што представља раст од 18,1% у односу на исти период претходне године. Покривеност увоза извозом је са 41,5% у 2015. повећана на 47,6% у 2016/6м. Перспективе су огромне, и до сада су само делимично биле искоришћене. То се види не само по расту извоза него и по другим врстама партнерске сарадње, што се наравно огледа у повећању робне размене. Тренутно користимо трећину потенцијала, али сваким даном, организованошћу и озбиљним приступом овом тржишту, расте и наша присутност.

Који су српски пројекти започети ове године у Москви? Да ли се планира почетак нових пројеката наредних месеци?

Са Русијом у срцу: Прича о једној наставници

Драго ми је што могу да укажем на неколико српских пројеката који се упоредо одвијају. То је развој Српског трговинског дома из Санкт Петербурга, који је проширио своје пословање и на град Москву, где постиже сјајне резултате и све је више наше робе у Москви, конкретно у Фуд ситију, највећем центру за снабдевање града Москве. Треба истаћи да је у плану и један до сада највећи и најозбиљнији пројекат, који се опет развија из руско-српског партнерства, што ми је посебно драго, јер су руски партнери из компаније "Валидатор" препознали и сада већ активно учествују у инвестирању развоја, а тиче се такође организације и омогућавања доступности већих количина српских прехрамбених производа на руском тржишту, првенствено Москве, али и других региона. О овом пројекту ћемо још причати.

У којим сферама српски бизнис налази своје место у Москви? Грађевина и архитектура, логистика, гастрономија? Да ли постоје нове сфере за развој српског бизниса у руском главном граду?

Српски бизнис је познат у сфери грађевинарства и архитектуре. Инвеститори у Москви врло добро знају да могу да рачунају на нас. Тренутно постоји мали застој, али рачунамо да ћемо већ следеће године надокнадити заостатке изазване нестабилном економском ситуацијом и наставити где смо стали. Осим тога, можемо се похвалити да неке од капиталних здања града Москве граде или су градиле српске фирме. Наш квалитет је препознатљив. Томе ће допринети учешће и презентација пословних потенцијала на предстојећем међународном сајму грађевинарства у Москви Мосбуилд 2017.

Исто тако мислим да смо добри и у другим сферама, где имамо доста праксе, а знање које смо стекли, пренели у Москву. У овом случају, мислим на логистику, то јест на нашу највећу логистичку кућу "Милшпед", која озбиљно развија пословање и од Нове године очекујемо од њих комплетну подршку у логистици (транспорту, расцарињењу, складиштењу, и развозу робе у Москви). уради. Наравно, за крај бих оставио најукуснији део, јер тренутно у Москви имамо око 15 српских ресторана, као и најаве за пар нових. Сматрам да је то најбољи начин за упознавање Србије. Осим тога што наша кухиња оставља посебан траг на сваком госту који дође из Русије, сада је могуће упознати се са њом и у Москви. Једноставно, ајвар, кајмак, ћевапчићи, сарма, ракија... никог не остављају равнодушним.

Може ли српски произвођач лако да понови успехе сународника из Млекаре Шабац или из "Златиборца" па да се и његови производи нађу на рафовима московских супермаркета?

Постоје производи који се све чешће виђају у супермаркетима, осим већ добро познатих производа Млекаре Шабац и сјајних производа "Златиборца". То су сада производи Млекаре Суботица-Имлек, Вода Мивела, Млекара "Валета", Козари, "Јухор", "Бакина тајна"... који полако, али сигурно, налазе своје место на полицама у Москви. Много радимо на довођењу нових произвођача и њиховом улиставању и продаји... Надам се да ћу вам већ за пар месеци диктирати један подужи списак нових компанија, присутних на полицама московских продавница.

Очекујемо да ће администрација Евроазијске економске заједнице у предстојећим преговорима разумети аргументе српске стране да наша домаћа производња и потенцијални извоз на тржиште од 182,7 милиона становника не може да угрози домицилну понуду, већ да допринесе квалитету тржишне понуде за производе који су тренутно билатерално изузети из споразума о слободној трговини, и да ће прихватити иницијативу за даљу либерализацију да се за позиције тврдих сирева, квота за шећер и дуван узму у обзир и омогући бесцарински преференцијални третман који се односи на ову групу производа.

Са којим проблемима се обично суочава српски предузетник у Москви?

Лепи тренуци Москве у Београду: Како је то било?

Највећи проблеми су они који се срећу на било ком тржишту: првенствено непознавање конкуренције, начин пословања који се односи на конкретни производ којим се бавите, и тешкоће како доћи до таквих информација. Одмах после тога, долазимо до проблема контролисања тржишта, тј. излазности робе на тако велико и захтевно тржиште. Морате имати људе који су на дневном нивоу у контакту са производњом, логистиком и маркетима. Маркетинг је такође један од битних фактора, јер за многе наше производе потрошачи нису ни чули. Овде не мислим на неки скуп вид медијске кампање, већ на промоцију, дегустацију, упознавање са производом који нудите. То је уопштено за било коју робу којом се бавите, прехрамбену и непрехрамбену! Наравно, најбитнији моменат је избор партнера, дистрибутера. Зато препоручујемо свакоме ко је заинтересован да дође на сајам из области којом се бави, погледа за почетак шта нуди конкуренција, упозна се са дистрибутерима из те области, а након тога одлучи о предузимању даљих корака.

Чиме Москва мами српске бизнисмене, а чиме одбија?

Москва дефинитивно мами својом величином и потенцијалом који смо ми само загребали, али у исто време та величина зна да уплаши човека. Међутим, мислим да су највећи проблеми у чињеници да је врло тешко доћи до директног купца, партнера, дистрибутера... То некада зна да потраје. Такође, схватање величине тржишта и његове карактеристике.

Да ли бисте посаветовали српским бизнисменима да искористе могућност узајамних санкција ЕУ – Русија и да се понашају активније на руском и московском тржишту?

Да! Увек бих саветовао, и то радим на дневном нивоу. Морамо се понашати активније, морамо улагати у тржиште ако желимо да учествујемо у њему. Морамо бити организованији, морамо искористити синергију, ако не можемо сами, удружени бисмо сигурно могли много више.

Да ли су свечаности попут Дана Москве у Београду корисне за развој билатералне економске сарадње?

Наравно. Драго ми је што постоје овакви догађаји, јер су они некада пресудни и могу много да учине за зближавање људи, а касније и конкретан бизнис. На оваквим манифестацијама често долази до неочекиваних познанстава која осим пријатељства доносе и пословне резултате.

Текст је први пут објављен у „РМагазину“, нашем додатку који штампа „Недељник“

Росијскаја газета. Сва права задржана.