Колико новца је Русија изгубила због санкција?

Укупни губици Русије настали услед увођења геополитичких санкција износе 40 милијарди долара. То је изјавио министар финансија Русије Антон Силуанов на форуму у Москви, преноси руски пословни лист „Комерсант“. Према речима министра, Русија губи још око 90-100 милијарди долара годишње због пада цена нафте за 30%.

Аналитичари угледног Развојног института „Високе школе економије“ добили су другачије податке након што су упоредили две варијанте последње базне прогнозе Банке Русије. Једна је предвиђала брзо укидање западних санкција у трећем кварталу 2015, а друга њихово трајање до 2017. Разлика у прогнозираним сумама одлива капитала између те две варијанте износи око 170 милијарди долара за период од три године, то јест 57 милијарди долара годишње.

Финансијски губици

„Тешко је израчунати економске губитке проузроковане санкцијама. Може се поћи од тога да је сума губитака једнака разлици између одлива капитала у 2014. и 2013. У том случају 40 милијарди долара је веома оптимистичка сума, будући да ће одлив капитала из Русије ове године према проценама премашити 120 милијарди долара у поређењу са 67 милијарди из прошле године“, изјавио је за „Руску реч“ шеф катедре за тржиште хартија од вредности и финансијски инжењеринг Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Константин Коришченко.

Ипак, према његовим речима, тешко је одвојити ефекат санкција од ефекта повезаног са преласком на пливајући курс рубље. „Тачна сума се тешко може израчунати, зато што је тешко дати материјалну процену индиректних губитака услед успоравања или замрзавања заједничких пројеката који нису директно погођени санкцијама“, слаже се руководилац одељења за аналитику инвестиционе компаније „Русс-Инвест“ Дмитриј Беденков.

Стручњаци сматрају пад цена нафте индиректним губитком. Руски буџет је креиран на основу прогнозе од око 100 долара по барелу нафте марке Brent. Због пада цена нафте испод 80 долара по барелу у Министарству финансија већ предлажу смањење буџетских расхода. „У планирању буџета за наредне буџетске циклусе морамо полазити од очекиване прогнозе цена нафте. То је свакако, поновићу још једном, око 80 долара по барелу“, изјавио је Антон Силуанов.

У Министарству финансија притом прогнозирају да ће у условима очувања ситуације са курсом рубље и ценама нафте пад буџетских прихода у следећој години износити до 500 милијарди рубаља (10,7 милијарди долара). Према процени Министарства финансија РФ, буџет би могао бити на губитку за још толико због ризика од смањења темпа економског раста и смањењења увоза.

Свеобухватни утицај

„Губици настали услед санкција сачињени су од више ставки, али главни резултат санкција јесте смањење интересовања инвеститора за Русију, као и пораст ризика улагања средстава у руске пројекте“, каже главни аналитичар компаније „UFS IC“ Алексеј Козлов. Према његовим речима, у тим условима Русија ће бити принуђена да предузме активне мере у циљу стабилизације рубље и задржавања инфлације у разумним оквирима, а мораће и да реализује програм замене увозне робе домаћим производима.

Руска Централна банка пустила рубљу на слободно тржиште
Руска Централна банка је прешла на пливајући курс руске националне валуте. Фактичко одустајање Банке Русије од пружања редовне подршке рубљи довело је до наглог пада курса. Међутим, по мишљењу стручњака, ова одлука би руски финансијски систем у будућности могла да учини стабилнијим, док би рубља могла да постане слободно конвертибилна валута.

„Неопходност рефинансирања дугова низа државних компанија које су обухваћене санкцијама и замене средстава страних инвеститора која се сада не могу употребити за одређене пројекте доводи до смањења државних инвестиционих фондова“, сматра аналитичар „Инвесткафеа“ Тимур Нигматулин. Највеће нафтно-гасне компаније „Росњефт“ и „Новатек“ већ су упутиле молбу за издвајање средстава из резерви нафтно-гасних прихода Русије – Фонда националног благостања.

У тим условима дошло је до наглог пада прихода руских компанија. Према подацима званичне статистичке службе (Росстат), профит компанија пре опорезивања, који представља практично половину свих улагања капитала у Русији, у септембру 2014. се спустио за 83%. Због тога је у трећем кварталу профит на годишњем нивоу пао за 44% након раста од 50% у другом кварталу и смањења од 18% у првом кварталу 2014.

Како објашњавају у Министарству економије, на пораст профита у рубљама који су остварили извозници у другом кварталу 2014. није утицала само девалвација националне валуте у првом кварталу већ и релативно високе светске цене основних сировина, али су оне (а посебно цена нафте) од јула пале. Због тога компаније нису спремне да инвестирају у развој производње.

Према резултатима анкете коју је Росстат спровео међу предузетницима, међу факторима који ограничавају раст инвестиција, „неодређеност економске ситуације“ се у новембру 2014. први пут нашла међу три најзначајнија фактора. Ситуацију као неодређену види 39% анкетираних компанија, док је 40% испитаника у те факторе убројало „превисоке порезе“, а 54% „недовољну унутрашњу потражњу“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.