Зашто „Јужни ток“ поскупљује?

Цена црноморске деонице гасовода „Јужни ток“ порашће са 10 на 14 милијарди евра, док ће изградња копнене деонице преко европске територије поскупети са 6,6 на 9,5 милијарди евра, наводи се у званичном саопштењу „Гаспрома“. На тај начин ће укупна вредност „Јужног тока“, рачунајући руски део пројекта, порасти за око 45% и достићи скоро 40 милијарди евра или 50,5 милијарди долара. Компанија није објаснила зашто је дошло до тако великог пораста трошкова, али је коначна сума упоредива са укупним EBITDA (профит пре одузимања камате, пореза на добит и амортизације) „Гаспрома“ за 2013, што је износило 55 милијарди долара. Процењује се да је то два пута већи износ од цене прве трасе гасовода „Снага Сибира“ до Кине. „У будућности су могућа и друга изненађења, јер ће тачна цифра бити позната тек након што буду склопљени сви кључни уговори за постављање цевовода и изградњу“, изјавио је аналитичар агенције „Инвесткафе“ Григориј Бирг. Гасовод ће ићи по дну Црног мора до земаља Јужне и Централне Европе, а његов укупан капацитет биће 63 милијарде кубних метара гаса.

Распрострањена пракса

„После потписивања тендера и прецизирања техничких детаља често долази до поскупљења пројеката, како у случају ‘Гаспрома’, тако и када се ради о приватним компанијама,“ каже Иван Капитонов, заменик шефа Катедре за државно регулисање економије Института за државну администрацију и управу Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). На пример, према његовим речима, трошкови у првој етапи изградње нафтовода Источни Сибир – Тихи океан (ВСТО) порасли су са планираних 6,6 милијарди 2004. на 11 милијарди 2007. „Код овакве врсте свеобухватних радова вредност се практично никада не може одмах одредити“, каже аналитичар компаније за управљање финансијама „Финам Менеџмент“ Дмитриј Баранов. Према његовим речима, о могућем повећању цене изградње „Јужног тока“ говорило се још пре неколико година, када је пројекат тек стартовао.

Како подсећа Иван Капитонов, споменуто поскупљење није прво у историји „Јужног тока“. Још почетком 2014. ћерка компанија „Гаспрома“, компанија „Центргас“, која је извођач радова на српској деоници пројекта, добила је уговор у вредности од 2,1 милијарде евра за изградњу те деонице гасовода, док је у новембру 2013. министар енергетике Александар Новак вредност пројекта проценио на 1,7 милијарди евра. Према речима главног аналитичара Инвестиционе компаније UFS Алексеја Козлова, могуће је да је поскупљење пројекта везано за повећање цена извођења радова или за поскупљење кредита за руске учеснике у пројекту...

Нове перспективе

Упркос повећању трошкова, изградња гасовода „Јужни ток“ у сваком случају ће се наставити, сматрају стручњаци. „Европљанима овај пројекат одговара због отварања нових радних места и обезбеђивања поузданих испорука“, каже Иван Капитонов. Осим тога, према његовим речима, поскупљење изградње гасовода се неће одразити на коначну цену производа – гаса у цевоводу. „‘Гаспром’ је већ више пута изјавио да ће овај пројекат реализовати без обзира на све тешкоће. О томе сведочи и чињеница да се настављају радови на руској и црноморској деоници“, каже Дмитриј Баранов. Осим тога, како је постало познато током посете руског председника Владимира Путина Србији 16. октобра, у овој земљи је у оквиру пројекта „Јужни ток“ у току пројектовање трасе гасовода и већ у најскорије време могу почети први грађевински радови. Како је изјавио шеф руске државе, реализација овог пројекта могла би Србији да донесе преко 2 милијарде евра нових инвестиција и да суштински ојача енергетску безбедност земље.

Више о „Јужном току“

Када „Јужни ток“ достигне пун капацитет, извозни цевоводи ће из Русије у Европу укупно моћи да транспортују 319 милијарди кубних метара гаса годишње, а ако се изузме украјински систем за транспорт гаса, биће то 176 милијарди кубних метара гаса годишње већ до 2017, објашњава Григориј Бирг. Према његовим речима, чак и ако у потпуности одустане од транзита гаса преко Украјине, „Гаспром“ ће моћи да одговори на око 55% потреба Европе за увозним гасом. Ради поређења наводимо да тренутно овај удео износи око 30%.

У августу 2014. Министарство економије и енергетике Бугарске је обуставило реализацију пројекта, јер Европска комисија сматра да он не задовољава норме Трећег пакета енергетских прописа ЕУ. У складу са овим правилницима, власници гасовода на територији ЕУ не могу бити компаније за производњу гаса. „Гаспром“, међутим, сматра да су ове замерке политички мотивисане. Планирано је да прве испоруке крену крајем 2015, а да пројектовани капацитет буде достигнут 2018. „Међутим, као и раније, Русија неће бити једини снабдевач гаса за Европу. У перспективи ће значајно ојачати конкуренција од стране произвођача течног природног гаса из земаља Средње Азије“, упозорава Бирг.

Росијскаја газета. Сва права задржана.