Русија повећава улагања у одбрану за једну трећину

У току 2015. расходи руског буџета намењени националној одбрани порашће за 33% на 3,287 билиона рубаља (82,7 милијарди долара). Дакле, удео ових расхода порашће са 17,7% на 21,2%. Ово следи из пропратног материјала уз нацрт закона о федералном буџету за период 2015-2017, који је влада претходно унела у Државну думу – доњи дом руског парламента, преноси лист „Комерсант“. Како је председник Владимир Путин раније изјавио на форуму „Русија зове“, од тих средстава око 3 билиона рубаља (75,5 милијарди долара) биће усмерено на модернизацију војно-индустријских предузећа, с тим што ће један део тих предузећа касније бити претворен у акционарска друштва и приватизован. Штавише, војна предузећа већ сада реализују до 25% производа цивилне намене, додао је шеф државе.

Колико ко троши на одбрану

„Реални удео расхода намењених националној одбрани у Русији константно расте. Док је у 2011. за те потребе одвајан део буџета еквивалентан 2,8% бруто домаћег производа, до 2016. тај део ће порасти на 3,8% бруто домаћег производа“, каже директор Центра за истраживање регионалних реформи Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Александар Дерјугин. Поређења ради, у САД се на одбрану троши 4,4% бруто домаћег производа, а у Великој Британији 2,5%. Ипак, током 1990-их Велика Британија је такође усмеравала око 4% бруто домаћег производа на те потребе, а током 1950-их тај индекс је достигао 8,8%. „У Русији војни расходи чине мање од 5% бруто домаћег производа земље, дакле практиично исто колико и у САД, али у апсолутним бројевима Америка је апсолутни лидер – само у 2013. у тај сектор је уложено око 600 милијарди долара, што је више од десетогодишњег улога у руски програм војне модернизације. Према томе, може се рећи да Русија остаје у оквирима светских тенденција“, каже Антон Сороко, аналитичар инвестиционог холдинга „ФИНАМ“.

Графикон: Планови Министарства одбране РФ до 2020.

Према речима Александра Дерјугина, повећање улагања у одбрану у Русији одвија се у оквирима великог програма војне модернизације у вредности од 20 билиона рубаља (503 милијарде долара), управо оног програма са којим се није сложио министар финансија Алексеј Кудрин, због чега је напустио владу 2011. Та средства су била издвојена за важећи државни програм наоружања за период 2011-2020. Поред тога, око 3 билиона рубаља је било наменски усмерено на развој предузећа одбрамбено-индустријског комплекса.

Како је Владимир Путин изјавио 2. октобра на форуму „Русија зове“, нека одбрамбена предузећа или део њихових актива могли би у будућности бити изнети на тржиште. „То ствара боље услове за развој. Држава краткорочно улаже значајне ресурсе у одбрамбено-индустријски комплекс“, изјавио је он. Штавише, према речима шефа државе, „25% укупне производње руске одбрамбене индустрије већ данас чине производи цивилне намене“. Као један од најпознатијих примера стручњаци наводе компанију „Цивилни авиони Сухоја“, која производи регионалне авионе „Сухој Суперџет 100“ и део је холдинга „Сухој“, који је пре свега познат по својим ловцима.

Нејасна перспектива

Ипак, стручњаци се на различите начине односе према порасту улагања у одбрану. „Због тако наглог пораста расхода федералног буџета на одбрану сада имамо дефицит федералног буџета. На регионалном нивоу се смањују инвестициона улагања“, сматра Александар Дерјугин. Према његовим речима, више пута су обављана истраживања која се баве питањем колико улагања у одбрану увећавају домаћи бруто производ, и показало се да позитиван утицај на економију не постоји, или је безначајан. „Са становишта дугорочних инвестиција, треба улагати у образовање и здравство“, каже он. Антон Сороко сматра да се „сада повећање улагања у војно-индустријски комплекс поклапа са смањењем трошкова на социјалне ставке буџета, а то изазива чуђење“.

Ипак, у руској влади не влада такво мишљење. Према подацима Министарства индустрије, Федерална служба за војне набавке је обезбедила пораст руске индустријске производње у првој половини године. Конкретно, у периоду од јануара до августа 2014. „производња бродова, летелица, космичких бродова и других транспортних средстава“ порасла је за 26,9%. У тај сегмент индустрије спада и производња железничких вагона, авиона, хеликоптера, подморница и тако даље, дакле у питању је главни део транспортних средстава која откупљују држава и државне компаније, између осталог и војна техника. У првом полугодишту пораст индустријске производње износио је 1,5% у односу на исти период 2013, док је пораст бруто домаћег производа готово дупло мањи – 0,8%.

Росијскаја газета. Сва права задржана.