Оснива ли Русија нову Европску унију или нови СССР?

Русија је 5. септембра коначно ратификовала споразум о оснивању Евроазијске економске уније склопљен са Белорусијом и Казахстаном. Документ предвиђа да за десет година буде основана нова интеграциона творевина аналогна Европској унији са заједничком економском регулативом. Између осталог, споразум прописује постепено укидање заштитних мера и стварање заједничког тржишта, укључујући и најбоље уређене гране привреде као што су фармацеутска индустрија, дистрибуција електричне енергије, финансијске услуге и тржиште нафтних деривата.

„Евроазијски интеграциони пројекат није у потпуности аналоган Европској унији, иако се у свом раду трудимо да узмемо у обзир европско искуство и да, ако је могуће, избегнемо грешке. У ЕУ наднационалне институције имају знатно шира овлашћења; оне спроводе заједничку спољну политику, тамо постоји заједничка валута, што значи да је то квалитативно виши ниво интегрисаности“, објаснио је за „Руску реч“ министар трговине Евроазијске економске комисије (орган извршне власти нове уније) Андреј Слепњов. Према његовим речима, кључни циљ нове уније је формирање јединственог економског простора: слободно кретање робе и услуга, капитала и инвестиција, радне снаге.

Смисао пројекта

Према речима Андреја Слепњова, на примеру тржишта робе већ се могу опазити позитивни ефекти на економију чланица нове уније. Царинске границе међу овим земљама укинуте су 2011, створена је јединствена царинска зона, а затим је уведена заједничка царинска такса која је поставила основу царинској унији. „Међусобна трговина је 2011. забележила бржи пораст од спољне трговине, а 2012. је била три пута већа. Овај нагли скок робне размене резултат је укидања трговинских баријера и формирања заједничке трговинске регулативе“, објашњава он. Према подацима министра, сада су већ приметни дугорочни ефекти интеграције. Између осталог, удео машинско-техничких производа у међусобној трговини чланица Уније је 8 пута већи него у трговини са трећим земљама, а удео нафте, гаса и енергетских сировина је, напротив, смањен са готово 40% на 23%.

Евроазија развија јединствену економију
Председници Русије, Казахстана и Белорусије – Владимир Путин, Нурсултан Назарбајев и Александар Лукашенко – потписали су у Астани у Казахстану историјски договор о оснивању Евроазијске економске уније. ЕАЕУ ће профункционисати 1. јануара 2015. До 2025. три стране би требало да формирају јединствено тржиште нафте и гаса.

Споразум о оснивању Уније ступа на снагу пошто га ратификују све три стране које су учествовале у потписивању. Међутим, у најскорије време споразуму би се могла прикључити Јерменија, саопштио је раније први потпредседник Владе Игор Шувалов. Други кандидат је Киргистан, који би могао постати члан Уније 2015. „Још један ефекат интеграције је пораст броја земаља и савеза који су заинтересовани да шире партнерство са нама у правцу склапања споразума о слободној трговини. Таквих партнера има око четрдесет“, каже Андреј Слепњов. Према подацима којима он располаже, тренутно су у току преговори о слободној трговини са Вијетнамом, а у најскорије време почеће са радом заједничка радна група за проучавање перспектива стварања зоне слободне трговине са Израелом и Индијом.

Ступњеви интегрисаности

„Према теорији економске интеграције, постоји пет интеграционих ступњева. Први ступањ подразумева стварање зоне слободне трговине, други – царинску унију, трећи – јединствен економски простор, четврти – економску унију, и, најзад, пети ступањ подразумева да се економској интеграцији придода и политичка“, објашњава професор Катедре за спољнополитичку активност Русије на Руској академији за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Александар Михајленко. Према његовим речима, док се Европска унија налази на петом ступњу, Евроазијска економска унија тек достиже четврти ступањ. „Са економске тачке гледишта то је највиши ступањ интегрисаности. Кретање ка петом ступњу апсолутно има смисла, али Белорусија и Казахстан имају иза себе искуство Совјетског Савеза и прибојавају се да ће Москва поново све потчинити себи“, објашњава Михајленко.

Како истичу стручњаци, нова интегрисана творевина засад има неколико суштинских проблема. „Русија је 2013. доживела значајно успорење привредног раста, дошло је већ до пораста реалне инфлације због девалвације рубље и санкција ЕУ“, каже Антон Сороко, аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ. Са друге стране, у Казахстану и Белорусији, према његовим речима, кључни проблем лежи у високом нивоу државног учешћа у економији и њена ниска диверзификација. Према речима главног аналитичара Инвестиционе компаније UFS Алексеја Козлова, Унија нема заједничку валуту, што значи да међу чланицама постоје разлике у монетарно-кредитној политици.

„Евроазијска економска интеграција захтева и много интензивнију политичку сарадњу. Тада ћемо прећи на следећи ступањ, на стварање Евроазијске уније“, каже Александар Михајленко. Према његовим речима, Европска унија је такође у почетку била чисто економска творевина, а данас се у њој осим економске интеграције развијају спољнополитички, одбрамбени и други аспекти политичке интеграције.

Росијскаја газета. Сва права задржана.