Руски ловац 5. генерације Т-50 ПАК ФА: проблеми и перспективе

Дмитриј Жердин
Серијска производња авиона Т-50 ПАК ФА је планирана за ову годину, док се први оперативни примерци у руској војсци очекују у 2018.години. Главни недостатак и даље остаје мотор. Модел мотора АЛ-41Ф1 који је интегрисан на прве опитне примерке овог авиона, нема адекватне „стелтне“ карактеристике, а упитна је његова потисна снага која му омогућава лет у режиму тзв. „супер-крстарења“. Решење се назире у конструкцији новог мотора, а његов развојни пут није баш кратак.

У овом тексту фокусираћемо се на руски ловац 5. генерације, познатији као Т-50 ПАК ФА (Перспективни ваздухопловни комплекс фронталне авијације). Овај авион је пројектован да замени ловачке апарате Су-27, и да за дуги низ година обезбеди руској армији супериорност у ваздушном простору. Прототипски образац овог авиона Т-50-1, први пут је полетео још 29. јануара 2010. године. У наредним годинама Руси су склопили још 6 опитних образаца, перманентно унапређујући откривене недостатке. У наредном делу текста размотрићемо тренутну ситуацију у вези са овим пројектом, као и то, какве су перспективе његовог даљег развоја.

Замена за славну, али бројним модернизацијама већ „испрљену“ линију авиона Су-27

Тренутно најбољи авион који је направљен на бази легендарног апарата Су-27 јесте вишенаменски ловац Су-35С. То је уједно и најбољи ловачки авион који се тренутно налази у оперативној употреби у ВКС Руске Федерације. Он представља дубоку модернизацију овог апарата, која је захваљујућу својим обимним техничким унапређењима практично постао авион следеће генерације (обележава се са бројем 4++ пошто није у потпуности невидљив тј. „стелтан“).

На овај авион је интегрисана модернизована верзија млазних мотора ознаке АЛ-41Ф1С са векторисаним потиском, који му омогућавају изванредне маневарске карактеристике које су недостижне за аналогне авионе сличне класе. Руски конструктори су успели да значајно повећају његову снагу у режиму форсажа - додатног сагоревања (2 х 14,500 Kn), као и да за чак 4х повећају број летних часова између 2 ремонта (Ал-31Ф 1000ч.- АЛ-41Ф1С 4000ч.), чиме је постигнут такав ниво укупне оперативне рентабилности, која је можда и најбоља на свету.

Ал-41Ф1С / Виталиј В. КузминАл-41Ф1С / Виталиј В. Кузмин

Поред погонског агрегата, на овај авион је извршена интеграција савременог пакета авионике, који подразумева инсталацију новог радара значајно увећане осетљивости и домета. Су-35С је опремљен новом генерацијом радара Н035 „Ирбис“, који спада у категорију радара са пасивном фазном решетком. Поред детекције различитих циљева како у ваздуху, копну, води, код овог радара је побољшан систем њихове обраде, праћења и истовременог гађања. Према техничким спецификацијама, овај радар може да прати до 30 различитих ваздушних циљева, а да истворемено наводи ракете на њих 8! Ефективни домет откривања ваздушних циљева достиже читавих 400км.

Да би се што више смањила радарска рефлективност, на овај авион су додатно нанесени специјални заштитни премази који смањују радарску видљивост. Захваљујући овим техничким захватима авион Су-35С је знатно теже открити него рецимо авион у базичној верзији Су-27, што га приближава авионима 5. генерације. Међутим, упркос свему, његова видљивост је ипак већа него код нпр. америчког ловца 5. генерације F-22. Може се констатовати да је верзија авиона Су-35С извукла свој максимум потенцијала који може да пружи платформа изграђена на бази авиона Су-27.

Треба напоменути да је на основу дизајна Су-27 направљено још неколико капиталних и веома успешних модернизација овог апарата у верзијама Су-30СМ, Су-34 и сл.

Из претходног текста јасно се извлачи закључак да су руски конструктори морали да одговоре на савремене светске трендове који намећу авиони 5. генерације. У САД су се појавили авиони F-22 и F-35. Кина озбиљно ради на својим авионима 5. генерације ознаке J-20 и J-31, као и Јапан на авиону Mitsubishi ATD-X. Можда су радикално модернизоване концепције авиона насталих на бази апарата 4.генерације (Миг-35 и Су-35С), по својим летним и техничким карактеристикама доведени скоро до стандарда 5. генерације, али они имају једну велику ману у односу на њих, а то је значајно већа радарска видљивост. Даља модернизација је несврсисходна. Редизајн тј. реконструкција постојећих летних „змајева“ која би омогућила смештај убојних средстава у унутрашње спремнике, апсолутно је немогуће извести а да се не наруше основне летне карактеристике ових авиона. Дакле, на темељу достигнутих искустава било је потребно дизајнирати практично нови авион и конструисати савршенији мотор. Први задатак је успешно решен, међутим запело се око развоја новог мотора високих летних карактеристика, а који истовремено мора да буде и „невидљив“.

Да би се достигли захтеви за авион 5. генерације, неопходан је напреднији мотор!

Серијска производња авиона Т-50 ПАК ФА је планирана за ову годину, док се први оперативни примерци у руској војсци очекују у 2018. години.

Први оперативни примерци овог авиона ће имати све каратеристике 5. генерације:

1. Биће опремљен перспективним радарским комплексом са активном фазном решетком мод. Н036 „Белка“.

2. Примењени материјали у његовој изради као и интеграција новог погона обезбедиће му висок степен „стелтности“ - невидљивости (први оперативни модели ће бити опремљени мотором АЛ-41Ф1/ АЛ-41Ф1С)

3. Поседоваће врхунске маневарске карактеристике

4. Одликоваће га универзалност - вишенаменски апарат (ловац, бомбардер, извиђач...)

5. Имаће кружни систем осматрања и детекције (поред радара интегрисаног између издувника мотора, ту ће се налазити и напредни електро-оптички комплекс као и читав сет минијатурних високо-осетљивих радарских пријемника распоређених по читавом телу авиона) итд.

Сви ови побројани задаци су мање више решени. Главне муке руским конструкторима и даље задаје мотор. Наиме, модел мотора АЛ-41Ф1 који је интегрисан на прве опитне примерке авиона ПАК ФА и поред заиста високих перформанси и даље не постиже адекватне резултате, а током испитивања је било и техничких проблема. Овај мотор нема тако добре карактеристике када је у питању радарска рефлексија и инфрацрвена видљивост, упркос великим напорима руских конструктора да се то сведе на разумну меру. Такође, упитна је и његова снага у режиму без додатног сагоревања, јер авиони 5. генерације морају бити способни да лете надзвучном супер-крстарећом брзином. То је једна од њихових фундаменталних карактеристика! Једноставно, даље „фризирање“ мотора тј. његова модернизација је са техничке али и безбедносне стране, у потпуности исцрпљена (АЛ-41Ф1 је базиран на совјетском мотору 4. генерације Ал-31Ф који је направљен још давне 1981. године).

Решење овог проблема се назире у пројектовању и конструкцији новог мотора ознаке Тип-30, које разрађује корпорација "Объединенной двигателестроительной корпорацией". За разлику од мотора АЛ-41Ф1, овај модел се одликује знатно већом потисном снагом (10,500 Kn Тип-30 наспрам 9,500 Kn АЛ-41Ф1 у режиму без додатног сагоревања), као и (17,500 Kn Тип-30 наспрам 15,000 Kn АЛ-41Ф1 у режиму додатног сагоревања-форсажа). Такође су отклоњени и проблеми око његове радарске и Иц невидљивости. Овакве карактеристе мотора ће по мишљењу руских конструктора, бити довољне за постизање стабилне суперсоничне брзине у безфорсажном режиму рада која ће износити чак 2,200 км/ч. Ово ће у великој мери уштедети потрошњу горива и самим тим увећати борбени радијус ових летелица, као и њихову укупну оперативну способност.

Међутим, тренутно није познато када ће овај мотор ући у серијску производњу. Први његов образац, који се може назвати експерименталним, конструисан је тек прошле године. У 2017. години се очекује да ће овај мотор проћи прву фазу летних тестирања. Укратко, све ће ово потрајати још најмање 2-3 године, тако да се тек од 2020. године очекује да овај мотор крене са својом производњом и експлоатацијом. Једноставно, развој нових авионских мотора врхунских карактеристика је један од најсложенијих техничких пројеката у категорији врхунске војне технологије, и за то је потребно доста знања, новца али и времена.

Успешна продаја експортне верзије овог авиона, као главни замајац за развој и производњу домаћег Т-50 ПАК ФА

Потребно је напоменути чињеницу да се пројекат ПАК ФА одвија паралелно и са развојем његове експортне верзије под ознаком FGFA (Fifth generation fighter aircraft). Русија ову верзију ловца 5. генерације развија у сарадњи са Индијом. Рад на овом пројекту такође није нимало једноставан. Међутим, уколико се успешно реализује пројекат авиона FGFA, он може да обезбеди огроман прилив финансијских средстава који би се искористио и за развој и производњу руских ПАК ФА, намењених искључиво за потребе ВКС РФ. Само је Индија за потребе свог вадухопловства заинтересована за куповину чак 200 авиона експортног типа FGFA. Уколико се констатује да је цена једног оваквог авиона најмање 100 милиона $, врло се лако може израчунати колико би се новца могло инкасирати продајом 200 јединица FGFA. Уколико пројекат FGFA на светској пијаци наоружања и војне опреме понови експортни успех авиона Су-30, руски војно-индустријски комплекс би добио снажан подстицај за даљи развој врхунске војне технологије у сфери ратног ваздухопловства.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“