Десет разлога да се Лав Толстој третира као хипстер

Толстојево имање Јасна Пољана у Тулској области (200 км јужно од Москве) постало је дестинација поклоника још за пишчевог живота. Љубитељ модерних открића и животних експеримената, Лав Толстој је своју кућу претворио у стециште свега најновијег и најсавременијег. Али, чак и у наше време је славни писац задржао свој статус „трендесетера”.

1. Вегетаријанство

Према интервјуу, који је Лав Толстој 1908. године дао за амерички часопис Good Health, он је постао вегетаријанац око 1883. Десет година касније, 1893. године, Толстој је написао чланак „Први степен“, који је утицао на многе људе и постао омиљена књига првих вегетаријанаца.

Илустрација: ТАСС

2. Нормкор и мода ношења локалних брендова

Толстој је одбацио племићко одело ради превазилажења разлика у сталежима. Он није постао родоначелник нове моде али је ишао испред свога времена јер се касније појавила тенденција за демократизацијом одела.

Списатељство је он третирао као бесмислено занимање па је одлучио да научи неки „прави“ занат. Тако је научио да прави чизме.

Илустрација: ТАСС

3. Бајкинг и фитнес

Толстоју је 1895. године Московско друштво бициклиста поклонило Бицикл енглеске фирме Rover. Са својих 67 година он је постао лице нове спортске моде и научио је децу да возе бицикл.

Илустрација: Државни музеј "Толстој"

Аутор „Рата и мира” се такође бавио ходањем, гимнастиком, пливањем, јахањем и трчањем, и на сопственом примеру је доказао да представа о интелектуалцу који не може да подигне ништа теже од књиге треба да остане у прошлости.

Илустрација: Државни музеј "Толстој"

4. Гаџети

Први снимак Толстојевог гласа датира из 1895. године. Направљен је у кући Јулија Блока, пионира снимања звука у Русији. Сопствени фонограф Толстој је имао већ након 13 година. Наиме, лично му је Томас Едисон 1908. године послао свој изум, пропративши поклон писмом у коме је замолио Толстоја да направи специјалне снимке са обраћањем публици која не говори руски.

Одмах после Толстојеве смрти, 1910. године, плоче са његовим гласом издате су у тиражу од 100.000 примерака, што је био рекорд у оно време.

Илустрација: РИА Новости

5. Алтернативно дечије образовање

Школа за сеоску децу отворена је у Јасној Пољани 1859. Главни принцип обуке било је одсуство било каквог вршења притиска на ученике. Часови које је, између осталих, држао и сам Толстој, нису имали одређено време трајања, домаћи задатак је рађен по жељи, а приоритет је имао развој самосталног размишљања детета.

Илустрација: РИА Новости

6. Едукативне радионице

Толстојеве предавачке амбиције нису се одражавале само на сеоску децу, него и на сопствену породицу. Сваког лета када је у Јасну Пољану долазила у госте породица Кузмински, чланови обеју породица су током недеље писали анонимне стихове, чланке и приче на свакодневне теме и стављали их у специјално поштанско сандуче. Недељом је Толстој свечано отварао сандуче и организовао јавно читање и разговор о ономе што је написано током недеље.

Илустрација: РИА Новости

7. Доброчинство за конкретне потребе

Толстој није волео да даје милостињу. Више је волео да од многобројних људи који су му се по том питању обраћали сазна за конкретне околности њихове невоље и да, поред новца, предлаже помоћ у стварима, материјалу, или чак да нуди посао, на пример да се презида нечија пећ, поправи шупа или помогне у жетви.

Илустрација: Vostock-Photo

8. Буккросинг

Толстојева библиотека је 1910. године бројала 22.000 периодичних издања и књига, од којих је најстарија датирала из 1613. године. Описом и чувањем библиотеке бавила се Софја Андрејевна. Толстој је одбацивао сваку врсту власништва. Гости су могли да узму и однесу књигу која им се допада.

Илустрација: РИА Новости

9. Селфи

Свеопшта мода фотографисања 1860-их није заобишла ни Толстоја. Он је имао неколико фотоапарата, а 1862. године чак је постао аутор селфија. И поред тога што је Толстојев омиљени фотографски жанр био портрет, ипак је он предсказао велику будућност „репортажним фотографијама“.

Илустрација: Државни музеј "Толстој"

10. „Дауншифтинг”

Бескућници Христа ради у Русији су увек били посебно поштовани, али тај пут су бирали ретки. Захваљујући интересовању Лава Толстоја и његових следбеника за културу лутања, духовну праксу бескућништва усвојила је и на свој начин изразила и нова класа, која ју је уградила у свој световни начин живота.

Илустрација: РИА Новости

Ово је скраћена верзија чланка. Интегралну верзију прочитајте овде. 

u0413u043eu0434u0438u043du0443 u0434u0430u043du0430 u043du0430 u041au0440u0438u043cu0443: u041bu0435u0442u045au0438 u043eu0434u043cu043eu0440 u041bu0430u0432u0430 u0422u043eu043bu0441u0442u043eu0458u0430

Росијскаја газета. Сва права задржана.