Човек који чини да свет мисли руски

Уметнички руководилац театра „Мариински“ Валериј Абисалович Гергијев 2. маја отвара нову сцену славећи истовремено троструки јубилеј: 35 година откако је први пут стао на сцену овог театра и 25 година откако је главни диригент опере, а уједно и свој 60. рођендан.

Ширина његове личности превазилази све границе: он је уметник који својим утицајем и изванредним умећем најбоље представља свој град и своју државу у свету, налазећи се у непрестаном покрету кроз време и простор. Валериј Гергијев је у 2010. био најтраженији диригент на свету, по проценама интернет-портала „Bachtrack“ специјализованог за концерте класичне музике. Према подацима поменутог извора, он је те године одржао 88 концерата. Међутим, укупан број је очигледно знатно умањен пошто маестро готово свакодневно учествује на различитим фестивалима, представама, добротворним концертима итд.

Гергијев тренутно води многе фестивале, пре свега Московски ускршњи фестивал, затим фестивале „Звезде белих ноћи“, „Нови хоризонти“, „Личности савременог пијанизма“ у Санкт Петербургу, фестивал „Мстиславу Ростроповичу“ у Самари, „Класика на Црвеном мору“ у Еилату у Израелу, „Фестивал Гергијева“ у Ротердаму у Холандији... Он је главни диригент не само нашег чувеног театра „Мариински“ него и Лондонског симфонијског оркестра и Ротердамске филхармоније, а исто тако и главни гостујући диригент у „Метрополитен опери“ у Њујорку... Под његовим покровитељством се овог лета окупља нови симфонијски састав – Национални омладински оркестар САД покренут иницијативом њујоршког „Карнеги хола“. А ту је и нови ангажман у иностранству – маестра очекују у Немачкој где према уговору треба да у 2015. преузме Минхенску филхармонију од Лорина Мазела.

Када се све то наброји, изгледа невероватно да један уметник може толико да постигне у исто време!

Сматра се да је професија диригента знатно подмлађена у 21. веку, али у случају Валерија Гергијева то се десило још у прошлом веку. Са 23 године победио је на диригентском такмичењу „Херберт фон Карајан“ у Берлину и док је још био студент оркестарског дириговања код професора Иље Мусина на Лењинградском државном конзерваторијуму позвали су га у Лењинградски државни академски театар опере и балета „С. М. Киров“ (совјетски назив „Мариинског“). Када је имао 35 година изабран је за уметничког директора опере, а од 1996. маестро Гергијев је стални уметнички руководилац и главни диригент овог театра.

„Мариински“ је до данашњег дана, како Гергијев сам истиче, његов главни приоритет и поред невероватног броја пројеката.

Чувено здање царског „Мариинског“ богатије је за две нове концертне дворане: од 2006. ту је раскошна Концертна сала „Мариинског“, а сада и засебан позоришни комплекс „Мариински 2“, који је иначе био доста критикован током изградње. Треба се наравно присетити да многе архитектонске иновације савременици нису одмах прихватали: одмах нам на памет пада пирамида у Лувру... Гергијев споља делује уздржано, није претерано речит, он предлаже да сачекамо свечано отварање у мају, мада чини се да дубоко у себи врло брине да све буде како треба. Иза свега стоји још једна велика замисао – да се створи „утицајан културни и образовни центар од светског значаја“.

Узвишени циљеви су оно о чему размишља руски маестро Гергијев, а најважнији од њих он одавно успешно остварује својим стваралаштвом, а то је уздизање руске културе у свету. Паралела се може направити са Сергејем Дјагиљевом – идејним творцем „Руских сезона“ (концертних гостовања руских уметника у иностранству), као и он Гергијев сам обликује моду, утврђује традиције, често мењајући устаљене системе вредности и начине размишљања. Монографски фестивали посвећени музици Шостаковича, Стравинског и Прокофјева одржани су упркос маркетиншким стратегијама и правилима „здравог разума“ савременог менаџмента, чиме су избегнути чести и дуги излети у неистражене џунгле савремене уметности 20. века. Међутим, пошто наш слављеник има безусловно поверење публике, он може себи да дозволи такве ризике. Пре свега људе привлачи његово име које одавно представља знак квалитета за најшири музички аудиторијум. У медијима се може на пример прочитати: „Валериј Гергијев – мајстор за масовну хипнозу публике. Он је харизматичан и увек проналази посебан приступ сваком делу које изводи.“ У тим речима се крије велика истина: права уметност нас увек очарава и фасцинира.

Бројне административне, друштвене, уметничке и друге обавезе намећу и другачији начин рада са оркестром – и када је у питању поставка опере, балета или припрема концертног програма. Маестро то објашњава као „начин брзог креативног контакта. Понекад је за сат или сат и по могуће постићи ефекат који некада не успева ни за два месеца проба и објашњавања онога што желите.“

На питање: „Зашто толико радите?“ – Гергијев одговара: „Зар је лоше радити? Знате, да би класична музика увек низала успехе, неопходно је на томе радити...“ Као потпуно посвећен послу, он изгледа не зна шта је то одмор, са друге стране, у такав начин живота и рада не може свако да се уклопи. Дешава се и то да сарадници долазе и одлазе, а Гергијев увек иде напред освајајући нове границе.

Сваком изазову он приступа са ставом мисионара који верује у исправност и искреност својих намера, у тежину својих речи и свог угледа. То је био случај са Међународним такмичењем „П. И. Чајковски“, а од недавно и са Сверуским хорским друштвом које од фебруара ове године води маестро Гергијев. „Када је човек заузет као што сам ја, онда и не примети када му се појави нова обавеза“, каже он. У руској унутрашњости се већ предузимају мере да се окупе локални хорови, да се „од нуле“ створе нови свежи састави. „Морамо да се вратимо тој дивној традицији која траје вековима. Наша деца треба да певају. Зато ће на предстојећем Ускршњем фестивалу обавезно учествовати дечји хорови. Тамо где не постоје као услов мог доласка поставио сам захтев да се створи дечји хор“, истакао је Гергијев.

Руска реч Валерија Гергијева
Као диригент театра „Мариински“ и Лондонског симфонијског оркестра, Валериј Гергијев је оживео мно­га дела руских компози­тора 20. века и увео их на репертоар свет­ских оркес­тара и оперских кућа.

Гергијев често гостује широм руске унутрашњости: куда све пут није водио маестра и оркестар театра „Мариински“ током Ускршњег фестивала, где све нису стигли!

„Наша улога није само просветитељска већ у одређеном смислу и животна. Док сам се школовао на мене су у великој мери утицали концерти Рихтера и Ростроповича. Ти људи су заиста стварали чуда на својим концертима. Слушајући и гледајући њих схватио сам да је музика мој живот. Не зато што су то родитељи од мене очекивали већ зато што сам у музици открио нови свет и безграничну слободу да испољим своју животну енергију. Да нисам доживео тај преображај, можда бих сумњао у потребу за гостовањима у унутрашњости и у то да истакнути ствараоци треба да оплемењују врхунском уметношћу подједнако све делове земље и света“, закључује маестро.

Заслуге Валерија Гергијева су до сада много пута потврђене различитим признањима: у виду Државних награда РФ и Ордена „За заслуге пред Отаџбином“ III и IV степена, француским Oрденом „Официр Легије части“ и звањем „Витеза Реда холандског лава“, а ту је и безброј награда водећих светских музичких часописа и још много тога. Међутим, на дугачком списку се налази и посебно одличје које истиче неке од његових особина – специјално признање фондације „Артјом Боровик“ за концерт у Цхинвалију под називом „Вама, живима и погинулима. Теби, Јужна Осетија“. Валериј Гергијев, Осетин по националности, 2008. је, прекинувши своје гостовање у Лондону, стигао у Јужну Осетију. У порушеном Цхинвалију оркестар „Мариинског“ наступио је са продорном и у исто време трагичном музиком Шостаковича и Чајковског у знак солидарности и подршке своме народу који је преживео трагедију. То нас подсећа да искрено разумевање и саучествовање у људском болу заслужује веће поштовање од свега осталог.

Руски текст на порталу Министарства културе РФ, культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.