Савремено виђење романа „Живот и судбина“

На телевизији „Русија-1“ („Россия-1“) почело је приказивање екранизације романа Василија Гросмана „Живот и судбина“ у 12 епизода. У јеку битке за Стаљинград преплићу се судбине породице физичара Штрума који је дошао до великог открића, комесара Кримова кога је напустила жена, а и „његово време“ је прошло, као и капетана Грекова, чија чета у непријатељском окружењу обичну кућу претвара у праву тврђаву... Редитељ серије Сергеј Урсуљак одговара на питања „Росијске газете“.

Р.Г.: У Гросмановом роману се повлачи сумњива паралела између Хитлерове Немачке и СССР-а. Да ли су ти ставови одражени у серији?

Сергеј Урсуљак: У књизи заиста има таквих поређења, али она нису ушла у серију. Када сам разговарао о роману са Едуардом Володарским, који је писао сценарио за серију, сложили смо се да је страсна Гросманова љубав према слободи као апсолутном добру веома дискутабилна. Исто важи и за његово поређење Немачке и Совјетског Савеза. Чисто људски гледано ја разумем Гросмана. Он је свој роман писао иза бодљикаве жице, али ја сам пробао слободу о којој је Гросман толико маштао, и за мене је сасвим очигледно да слобода не треба да буде апсолутна, и да морају постојати ограничења. Слобода је могућа само онда када схватамо да постоје вредности које су важније од ње, а то су људски живот и људско достојанство.

Р.Г.: Како гледате на резолуцију ОЕБС-а из 2009, у којој је стаљинизам изједначен са нацизмом?

Сергеј Урсуљак: Ако је реч о томе да сви тоталитарни режими имају заједничке црте, онда су, наравно, Совјетски Савез и нацистичка Немачка имали много заједничког. Али ја не могу да ставим знак једнакости између њих, ако ништа друго, оно због тога што је социјализам говорио да су сви људи једнаки, независно од боје коже, расе и националности, а нацизам је говорио о доминацији једне нације над другом. Исто важи и за мишљење да Совјетски Савез и Немачка сносе подједнаку одговорност за распламсавање рата. Да, наша земља сноси један део кривице, јер је било великих пропуста, између осталог и моралних. Али нисам сигуран да европске земље имају морално право да нас оптужују за тако нешто. Ако ћемо право, њихово супротстављање нацизму, не рачунајући Енглеску, трајало је колико и наша серија, тј. 12 епизода по 50 минута. Чак и ако има наше кривице, ми смо је искупили огромним жртвама.

Р.Г.: Када сте први пут прочитали „Живот и судбину“?

Сергеј Урсуљак: Било је то за време перестројке, тада сам „Живот и судбину“ прочитао заједно са другим књигама које су у то доба објављене, и не могу рећи да ме је уздрмала. Да је Гросман наставио да ради на роману, он би много тога додао и изменио, у то сам потпуно убеђен.

Р.Г.: Како се роман од 900 страна сместио у 12 епизода?

Сергеј Урсуљак: Издвојили смо неколико главних ликова на којима се држи читава конструкција, и покушали смо да испунимо њихове наративне линије атмосфером и стилом романа.

Р.Г.: Да ли су се у сценарију нашли концентрациони логори, немачки и совјетски?

Сергеј Урсуљак: Нешто смо морали да жртвујемо. У противном не би било места за оно што је главно, тј. за мисао да сви имамо различите животе, али судбина нам је једна. И она је увек везана за судбину наше земље. У томе је трагизам нашег живота, али у томе је и његова величина.

Росијскаја газета. Сва права задржана.