Западно-Хоседајуско налазиште нафте у Јамало-Ненецком Аутономном Округу (северозападни Сибир). Извор: Росиjска газета.
Ако би се сва нафта која се добија из руских бушотина прерађивала на територији наше земље, привреда би тиме могла да добије добар стимуланс за развој, уверен је Генадиј Шмаљ, председник Савеза гасних и нафтних компанија. „Ако бисмо се бавили дубоком хемијском прерадом нафте, а не само производњом бензина и керозина, наш бруто домаћи производ би могао бар двоструко да се увећа у односу на садашње стање“, навео је он. Али засада то није случај.
Према подацима Министарства енергетике, Русија је у августу свакога дана добијала 10,38 милиона барела нафте, што је за 0,4% више него у јулу. Из бушотина је последњег месеца лета добијено укупно 43,89 милиона тона сирове нафте.
Са гасом ствари стоје мало лошије. Експлоатација „плавог горива“ у периоду од јануара до августа мања је за 3,3% него у истом периоду 2011. и износи 427,963 милијарде кубних метара.
Међутим, досадашњи успеси у експлоатацији нафте и гаса нису допринели да наша економија нагло крене узлазном путањом. Разлог је у томе што су фосилна горива и њихови деривати основне ставке руског извоза. Русија нема унутрашње могућности за дубоку прераду свих фосилних горива и зато је принуђена да извози у иностранство преко 50 процената добијене сировине, примећује Шмаљ.
Заиста, према подацима Министарства енергетике у прошлој години је у Русији добијено 511,4 милиона тона нафте, а прерађено је 256,5 милиона тона.
Како је недавно изјавио министар енергетике Александар Новак, у 2011. години су компаније енергетског сектора донеле федералном буџету 49% прихода или 5,5 билиона рубаља (173 милијарде долара), а то је 30% читавог бруто домаћег производа.
Министар је изразио наду да ће показатељи за текућу годину бити бољи од прошлогодишњих и да ће предузећа енергетског сектора произвести најмање 514 милиона тона нафте. Требало би да се пропорционално повећа и обим прераде, који може достићи 262 милиона тона.
Постоје шансе да се ова оптимистичка прогноза оствари. Извоз домаће нафте у стране земље ван постсовјетског простора у периоду од јануара до августа износио је 141,047 милиона тона (4,237 милиона барела дневно), што је за 0,5% више него у истом периоду прошле године. Само у августу је из Руске Федерације извезено 17,981 милиона тона нафте (4,252 милиона барела дневно).
Прогнозирани показатељи се могу достићи, сматра Генадиј Шмаљ, али је неопходно да искоришћавање бушотина буде оптимално. „У току животног циклуса једног налазишта сваке године се из његових слојева мора црпити одређена количина фосилних горива, а код нас се често не поштују такве норме, што доводи до осиромашења налазишта и онемогућава њихову комплетну експлоатацију“, пожалио се он.
Зато је тешко говорити о томе колико година ће трајати руске резерве нафте. „Ако гледамо регистроване резерве, требало би да оне трају наредних 20-25 година“, прогнозира Шмаљ. Он, међутим, истиче да је потенцијал нерегистрованих резерви далеко већи и према неким проценама има их довољно за следећих 100 година. Али да би почела њихова експлоатација потребно је озбиљно истраживање нових налазишта, чему се данас не посвећује довољно пажње.
Доказане светске резерве нафте износе око 140 милијарди тона. Око 64% тих резерви налази се на Блиском и Средњем Истоку, где Саудијска Арабија поседује четвртину доказаних светских резерви, Ирак има 10,8%, УАР 9,3%, Кувајт 9,2%, а Иран 8,6%.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу