Високе наде даме с мотком

Исинбајева је петострука шампионка света, двострука победница Олимпијских игара и у животу оборила 28 рекорда. Извор: FOTO SA.

Почетком ове године, многи коментатори су предвиђали да ће се руска шампионка у скоку мотком Јелена Исинбајева повући из спорта због низа неприлика, пре свега због повреда и слабе форме. Међутим, Исинбајева је све изненадила својим повратком у врхунску форму и, у својој 29. години, не само да је усредсређена на наставак каријере, већ је усмерила поглед на нови светски рекорд и освајање још једне златне медаље на Олимпијским играма у Лондону.

Једно од најболнијих сећања у каријери Исинбајеве је загњуривање лица у шаке на Светском првенству у Берлину 2009. након трећег неуспешног скока. Око ње су били збуњени навијачи, покуњени тренер Виталиј Петров (који је тренирао и легендарног Сергеја Бубку) и много разочараних. После тога, на Светском првенству у Дохи 2010. није успела да освоји златну медаљу.

Навијачи су се били толико навикли на њену врхунску форму да је само победа, без обарања рекорда, за њих била разочарање. А дошло је време када је престала чак и да побеђује.

Шта је кренуло како не треба? Свакоме је потребан одмор с времена на време, али изгледа да Исинбајевој за повратак у форму треба више од одмора.

Када је после Олимпијских игара 2004, на којима је освојила златну медаљу, отпустила бившег тренера Јевгенија Трофимова (са којим је успешно сарађивала још од 1997), то је било велико изненађење за све.

Исинбајева је желела да научи нове технике скока под руководством новог тренера Петрова. Ангажовала је два страна менаџера који су јој обезбедили уносне уговоре. Тако је почела да се једног дана такмичи, а већ следећег жури у удаљени део Кине како би испунила уговорне обавезе, да би већ пар дана касније морала на нову рекламну турнеју.

Сеоба из дома у Волгограду у Монако (како би била ближе местима у којима се одвијају атлетска такмичењима) изгледала је као разумна ствар. Тамо је могла је да тренира целе године под азурно плавим небом у непосредној близини куће. Али, почели су да јој недостају пријатељи, сестре и родитељи, и нико од других руских атлетичара није био ту да јој прави друштво. Међутим, да ли је било оправдано надати се да ће Исинбајевој, која није усамљеник по природи, тренер Петров моћи да надомести пријатеље и породицу?

Ипак, под руководством Петрова, Исинбајева је усавршила нову скакачку технику. Када је 2003. поставила свој први светски рекорд, висина је износила 4,82 метра. Када је 2008. у Пекингу освојила златну медаљу и поново поставила светски рекорд, прескочила је 5,05 метара.

Међутим, ускоро су почеле неприлике. После Дохе 2010. изјавила је да је „одлучила да узме неограничени одмор“. Ни Исинбајева не може да пркоси природи; и њени мишићи полако старе. Проводила је све више времена на разним терапијама и пропустила је неколико такмичења. И поред нове, стабилне технике, Исинбајева је престала да буде претња за обарање рекорда и пречка је све чешће почела да пада.

Након посете Волгограду у пролеће 2011, Исинбајева је одлучила да се не враћа у Монако. Штавише, почела је да разматра и одлазак у спортску пензију. Ипак, на Опроштајну недељу телефонирала је старом тренеру Трофимову и замолила га да се сретну.

Тренер је до тада већ био опростио Исинбајевој одлуку да га замени и пратио је њену каријеру. Срели су се у малом ресторану; углавном је причала Исинбајева, уз много суза. Напустила је свој дом у Монаку и желела је да Трофимов поново буде њен тренер; ако одбије, напустиће заувек спорт који воли. Трофимов је схватио да би била велика грешка да окрене леђа тако талентованој атлетичарки и обећао је да ће размислити.

Осмог марта, на међународни дан жена, празник који је у Русији изузетно популаран, Исинбајева и њени родитељи седели су у гостима код Трофимова. Тренер и атлетичарка били су раздвојени пет година, али човек који је од ње направио младу шампионку веровао је да зна шта јој недостаје и шта треба да буде урађено да би поново пронашла начин да побеђује.

Изгледа да Исинбајева, као и већина људи, не може да издржи да дуго буде далеко од пријатеља и највољенијих. Једног дана 2007, док је још увек живела у иностранству и изгледала срећно, питао сам је да ли су истините гласине да ће уместо руског узети страно држављанство. Она је питање схватила као велику увреду. „Никад, ни за сто милиона долара“, процедила је кроз усне. Ако постоји патриота, онда је то Исинбајева.

После повратка у Русију, Исинбајева је веома напорно радила и почела да се враћа у форму. Иако није успела да освоји медаљу на Светском првенству у Даегу (Јужна Кореја), прошле године, ове године је у Стокхолму поставила нови светски рекорд у дворани са прескочених 5,01 метара и освојила златну медаљу на Светском првенству у Истамбулу. Управо је у Лондону 2005. Исинбајева постала прва жена која је успела да прескочи пет метара. Ко зна да ли ће у том граду имати толико успеха и ове године? Имала је многе повреде и разочарања. Неки руски спортски коментатори јој прогнозирају злато, што на њу само врши додатан притисак.

У међувремену су се појавили многи снажни ривали, на пример сјајна Британка Холи Блисдејл, која у својој двадесетој години скаче више него Рускиња у истом узрасту. Блисдејл је недавно у Лиону са прескочених 4,87 метара оборила британски рекорд у дворани, чиме је постала друга светска скакачица мотком, после Исинбајеве.

Покушаћу да предвидим само једну ствар. Мислим да ће Исинбајева узети три покушаја у Лондону. Први скок са ружичастом мотком биће загревање, изазов снажнијим ривалкама. Изаћи ће са својом плавом мотком када остане само неколико најснажнијих ривалки. И, ако таква буде воља божја, изаћи ће са својом златном мотком када дође време да обори светски рекорд.

Росијскаја газета. Сва права задржана.