Култне руске бање поново у центру пажње

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Совјетски туристички бисери поново привлаче све више туриста. „Руска реч“ својим читаоцима представља пет најпознатијих руских бања које су биле популарне и у совјетско време.

Бања Архиз на Северном Кавказу(Карачајево-Черкесија)

Совјетска омладина је волела активан, јефтин и романтичан одмор: планинарење, спавање у шаторима и песме уз гитару. Овакав одмор био је најпопуларнији шездесетих година. Тада су у Архизу изграђена прва одмаралишта. За стотине туриста омиљена маршрута је био прелаз преко планинског превоја Наур који води до Црног мора. На овој маршрути туристи могу да уживају у природним лепотама Северног Кавказа: боровим и јеловим шумама, дубоким кланцима и брзим планинским рекама са каскадним водопадима. Такође могу да обиђу древне камене надгробне споменике и пробају специјалитете локалне кухиње.

Током лета 2014. године Архиз је посетило преко 50 хиљада туриста, од којих је већина боравила у кампу под шаторима «Архиз Парк» на 1750 метара надморске висине.

Архиз би вероватно остао једно од омиљених места за јефтин одмор у нетакнутој природи да 2013. у Архизком кланцу није почела изградња четири нова туристичка насеља. Прво се налази недалеко од одмаралишта „Романтик“ на Месечевој пољани, на надморској висини од 1650 метара, па је зато названо «Архиз-1650». Изградња новог бањског туристичког центра који ће радити преко целе године коштала је 16 милијарди рубаља.

Током лета 2014. године Архиз је посетило преко 50 хиљада туриста, од којих је већина боравила у кампу под шаторима «Архиз Парк» на 1750 метара надморске висине, и у насељу «Романтик» које сада има два хотела, ресторан и жичаре.

Алтај: планинско климатско лечилиште Белокуриха

Белокуриха је окружена Алтајским планинама и термалним изворима. Овај стари град је сибирско бањско лечилиште од федералног значаја и једно од најомиљенијих туристичких места још од 1960-их. Раније су туристи ову бању посећивали углавном због минералне воде, благе климе и чистог планинског ваздуха. Сада је понуда богатија, па посетиоци бање могу да уживају у спа програмима, скијању и ресторанима са француском кухињом.

Фотографија: РИА „Новости“

Од некадашњег медицинског истраживачког центра Академије наука у чијем саставу су биле поликлинике и бањско лечилиште, Белокуриха је постала савремен бањски комплекс. Бројни санаторијуми и одмаралишта нуде разноврсне могућности за одмор, лечење и опоравак по ценама за свачији џеп. Годишње овде борави око 100 хиљада туриста, па је Белокуриха стекла престижну репутацију „сибирског Давоса“.

Камчатка: бања Паратунка

Полуострво Камчатка се налази на руском Далеком истоку и познато је по бројним активним и неактивним вулканима, дивљем лососу, мрким медведима и огромним крабама. На Камчатки је и популарна бања Паратунка – права оаза скривена међу планинским гребенима прекривеним дубоким снегом. По реци Паратунки названо је и оближње насеље које се налази на око 70 километара од Петропавловска Камчатског, главног града полуострва. Најстарији овдашњи санаторијум изграђен је још у Стаљиново време и назван је једноставно «Паратунка». Најпре се овде одмарала само војна елита Совјетског Савеза: официри-подморничари, пилоти и космонаути, а касније су у Паратунку почели да долазе и остали грађани.

У Паратунки из дубине Земље избијају геотермални извори чија температура достиже 90 степени Целзијуса. Чак и зими, када је цела Камчатка завејана снегом (кога је овде толико да се поред аутопутева уздижу сметови високи 2 до 3 метра), у термалним изворима туристи могу да се купају на отвореном и забаве се на необичан камчатски начин: из топлог базена могу да скоче у хладни смет и обратно. Бања Паратунка је јединствен комплекс који поред бројних одмаралишта обухвата и истоимено насеље и реку Паратунку. У овој популарној камчатској бањи тренутно ради око 30 одмаралишта, санаторијума и хотела. Од аеродрома «Јелизово» у Петропавловску Камчатском асфалтним путем до Паратунке се може стићи аутобусом или таксијем, а туристима је на располагању и превоз хеликоптером.

Крим: Гурзуф и Јалта

Већина грађана Совјетског Савеза је маштала о одмору у некој од бања на Криму. То је било омиљено туристичко одредиште за свакога – од обичног радника до највишег државног функционера. Најпопуларније бање су биле Јалта и Гурзуф. Јалта се сматрала синонимом раскошног одмора, а у Гурзуфу се лудо проводила боемска совјетска омладина. Гурзуф је био и стециште првих совјетских хипика. До бање су путовали аутостопом, носили су старе фармерке и организовали ноћно нудистичко купање. Њихово слободно понашање узнемиравало је остале туристе.

Фотографија: РИА „Новости“

Док се Крим налазио у саставу Украјине, у туризам на полуострву је улагано веома мало, тако да је ниво услуге временом опадао, а бањска лечилишта и одмаралишта нису адекватно одржавана. На Крим је долазило све мање туриста, пише на свом блогу социолог и политиколог Леонид Давидов (http://davydov-index.livejournal.com/880551.html). Он напомиње да због недостатка новца хотели на Криму годинама нису реновирани.

Док се Крим налазио у саставу Украјине, у туризам на полуострву је улагано веома мало, тако да је ниво услуге временом опадао.

Откако је Крим поново у саставу Русије туристички радници на полуострву се надају да ће туристичка инфраструктура популарних бања ускоро бити обновљена. Русија заиста планира велике инвестиције које ће омогућити обнову и унапређење туризма на Криму. Данас туристи овде долазе пре свега да евоцирају старе успомене, али и због чистог мора и планинског ваздуха. Осим тога, одмор у Јалти или Гурзуфу је јефтинији него у суседном Сочију.

Бање Краснодарског краја: Анапа и Геленџик

Ако се сетимо сцена из совјетских филмова, плаже у Анапи и Геленџику некада су биле препуне туриста. У совјетско време овде је током целе године радило више од 300 санаторијума и одмаралишта.

Фотографија: РИА „Новости“

Међутим, непосредно после распада Совјетског Савеза ситуација у туристичком сектору Краснодарског краја се знатно погоршала. У то време су приходи грађана Русије опали, па су цене лечења и одмора у санаторијумима за већину постале превисоке. Зато се у Краснодарском крају 1990-их појавио низ дивљих плажа, пише на свом блогу Леонид Давидов. Држава дуго није водила рачуна о туристичкој инфраструктури бањских лечилишта, па није било готово никаквих инвестиција.

Када се у другој половини 2000-их економска ситуација у региону поправила, некадашњи туристички бисери су поново оживели. Олимпијада у Сочију 2014. била је снажан подстицај за поновно откривање туристичких потенцијала Краснодарског краја. За време припрема Олимпијаде изграђена је нова и модерна инфраструктура: спортски објекти, хотели и ресторани.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“