Су-25: прошлост и будућност руске јуришне авијације

Радови који се у Русији спроводе на модернизацији јуришног авиона Су-25 до верзије СМ3 могу продужити рок његове експлоатације још најмање за десет година. Фотографија: Александар Маркин.

Радови који се у Русији спроводе на модернизацији јуришног авиона Су-25 до верзије СМ3 могу продужити рок његове експлоатације још најмање за десет година. Фотографија: Александар Маркин.

Пре 40 година, полетевши са аеродрома у подмосковској Кубинкисвој, свој први лет извршио је јуришни авион Су-25 „Грач“ (српски: „Гачац“). Независно од тога што се дуго налази у армији, како у Русији, тако и у иностранству, он и даље остаје претећа борбена машина која је прошла кроз многе ратне сукобе.

Почетком 2015. руска армија је имала 14 јуришних авијацијских ескадрила, које укључују око 150 авиона Су-25, 60 авиона Су-25 СМ, 52 авиона Су-25СМ2/СМ3 и 15 авиона Су-25УБ. Од тог броја јуришника још неких 80 машина до 2020. треба да буде модернизовано до верзије СМ. Још око 100 авиона овог типа налази се у базама за дуготрајно чување.

Су-25 је машина од 17 тона, има два млазна мотора, може да развије брзину од 975 km/h изнад земље, када дејствује у пречнику од 300 km. Десет чворова конзоле омогућују авиону Су-25 да користи читаву номенклатуру ударног и одбрамбеног наоружања. Међутим, главни адут „Грача“ је његова јединствена виталност, захваљујући коришћењу ефикасног оклопа и пломбирања пукотина (рупа) полиуретанском пеном.

„Грач“ против „Исламске државе“

Релативно ниска цена, заједно са једноставним сервисирањем, омогућили су да се до данас произведе око 1300 авиона Су-25, који се налазе у наоружању различитих земаља света. Овај јуришни авион коришћен је у сукобима последњих година: током принуде Грузије на мир, као и у зонама борбених дејстава у Украјини и Ираку. Штавише, према саопштењима Министарства одбране Ирака, тек је благовремена испорука 15 авиона Су-25 могла да измени ситуацију током сукоба са терористичким формацијама „Исламске државе“.

Са друге стране, Ратно ваздухопловство РФ је према званичним подацима изгубило 3 јуришна авиона, током примене Су-25 у спречавању офанзиве грузијских оружаних снага у Јужној Осетији, опремљених совјетским системима ПВО које им је предала Украјина. Из отворених извора се сазнаје о 11 уништених и 12 погођених јуришника Су-25 у актуелном сукобу између Кијева и проруских добровољаца, чије су оружане снаге опремљене различитим ПВО системима, а пре свега преносним противавионским ракетним системима модела 20 века.

Ови подаци речито доказују да је авион застарео и да захтева модернизацију која би му омогућила да користи савремене софистициране системе наоружања. Притом се он може ефикасно применити против терористичких формација које нису опремљене ПВО системима.

Будућност јуришне авијације

Радови који се у Русији спроводе на модернизацији јуришног авиона Су-25 до верзије СМ3 могу продужити рок његове експлоатације још најмање за десет година. Ова модификација се одликује усавршеном БРЕО (радио-електронска опрема), укључујући коришћење система ГЛОНАСС, која повећава могућности за аутономни лет, без земаљских служби у свим временским условима. Први јуришни авиони Су-25СМ3 почели су да стижу у јединице од фебруара 2013. на базе Јужног војног округа. По речима Виктора Бондарева, команданта Ратног ваздухопловства РФ, рад на модернизацији Су-25 наставиће се и убудуће, „пошто је по укупној маси борбеног оптерећења овај јуришни авион без премца у свету“, изјавио је командант у интервјуу за РИА „Новости“. Другим речима, специјализовани ударни авион ће руским оружаним снагама бити потребан и у будућности.

Поред ове модификације Су-25, према информацијама из извора у главној команди Ратног ваздухопловства, војсци је током 2014. била испоручена специјализована верзија јуришног авиона, оптимизована за „уништавање и пробој система противваздушне одбране“.

На тај начин се питање скидања са наоружања јуришног авиона Су-25 одлаже до „бољих времена“. Машина која прође одређене дораде у складу са савременим условима ратовања остаје конкурентна, и то не само на унутрашњем, већ и на иностраном тржишту наоружања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“