НАСА моли Русију да настави сарадњу на МКС

Међународна космичка станица: једино место у космосу на коме људска бића данас постојано живе. Откако су 2011. престали да се користе амерички шатлови, астронаути лете на МКС само руским космичким бродовима. Извор: НАСА.

Међународна космичка станица: једино место у космосу на коме људска бића данас постојано живе. Откако су 2011. престали да се користе амерички шатлови, астронаути лете на МКС само руским космичким бродовима. Извор: НАСА.

И поред очигледног колапса америчко-руских билатералних односа, украјинска криза није утицала на реализацију великих међувладиних космичких пројеката као што је Међународна космичка станица (МКС). САД моле Русију да 2020. не „потапа“ МКС, али је судбина једине људске насеобине у космосу и даље неизвесна.

Нико није незаменљив

„Ми не очекујемо да садашња ситуација може утицати на нашу сарадњу са Русијом у области освајања космоса у мирољубиве сврхе, конкретно на партнерство у програму Међународне космичке станице (МКС)“, рекао је у интервјуу за руски лист „Известија“ Шон Фулер, менаџер програма пилотираних космичких летова НАСА у Русији, и додао да се Вашингтон нада наставку заједничког рада на пројекту МКС и после 2020, и да је спреман да о томе преговара са Москвом.

Да подсетимо, руски вицепремијер Дмитриј Рогозин, који је у Влади задужен за космичку индустрију, и Олег Остапенко, руководилац Федералне космичке агенције („Роскосмос“), у мају су изјавили да засада није донета одлука о наставку руских радова на пројекту МКС после 2020.

Већина домаћих и страних медија схватила је те речи као одговор на санкције које је америчка администрација увела према низу руских компанија, а још 2. априла је Стејт департмент САД објавио да је привремено обустављено „неколико... заједничких пројеката у области космоса.“

Управо из тог угла се може разматрати реплика Чарлса Болдена, руководиоца Националне агенције САД за аеро-наутику и свемирска истраживања (НАСА), на отварању Међународне авио-космичке изложбе „ILA-2014“ у Берлину. „Међународном космичком станицом заједно управљају САД, Русија, Јапан, Европа и Канада“, подсетио је он. „У пројекту нема земаља без којих се не може.“

Русија ће формулисати нову концепцију освајања космоса

Чини се, ипак, да су високи руски функционери, говорећи о 2020. години, имали у виду нешто друго. Рогозиново и Остапенково гледиште заснива се на томе да многи домаћи стручњаци већ одавно сматрају да није сврсисходно наставити са космичким истраживањима која се у нашој земљи врше у оквиру пројеката орбиталних станица дуже од 40 година. По њиховом мишљењу, дошло је време да се направи одлучан корак изван земаљске орбите. „Ми треба да схватимо какву корист имамо од експлоатације станице, да израчунамо све издатке и у зависности од тога да одлучимо шта даље да радимо. Федерална космичка агенција заједно са Руском академијом наука и Фондом за перспективна истраживања сада ради на принципијелно новој концепцији даљег освајања космоса“, рекао је вицепремијер. По његовим речима, овог лета ће Федерална космичка агенција представити нову концепцију освајања космоса после 2020.

После таквих категоричних изјава руских званичника може се поставити питање зашто Американци говоре о наставку рада са руском страном, када је станица међународна. Зашто ће им МКС бити потребна после 2020. и хоће ли они у случају потребе моћи да јој нађу замену?

САД не планирају изградњу нове МКС

Како је за „Руску реч“ објаснио извор близак „Роскосмосу“, садашња орбитална конфигурација МКС је таква да један партнер у овом пројекту не може сам да експлоатише читав комплекс. Откако су 2011. престали да се користе амерички шатлови, астронаути лете на МКС само руским космичким бродовима. НАСА је 30. априла 2013. продужила одговарајући споразум до 2016, уплативши „Роскосмосу“ 457,9 милиона долара за шест места на „Сојузима“. Сједињеним Америчким Државама је крајње важно да имају непрекидан приступ Међународној космичкој станици, која је већином реализована за амерички новац, мада се користи по принципу удела у власништву.

По садашњем програму НАСА треба да створи средства (пилотиране космичке бродове) за превоз посада на станицу у условима партнерства између државе и приватних компанија. Међутим, рокови за ове радове су такви да први пилотирани лет новог космичког брода на МКС може бити извршен тек 2017. Због тога ни НАСА, а ни приватне компаније које се баве конструисањем космичких бродова, нису много заинтересоване да потроше прилично велики новац за посао чије резултате ће моћи да користе само две-три године, каже експерт.

Како сведочи историја, Америка може не само да формира другу МКС, него и да самостално пошаље пилотирану експедицију на Месец или Марс, само је питање у новцу и роковима. НАСА у постојећем програму не помиње „другу МКС“. Она има другачије планове, и ти планови сада предвиђају конструисање супертешке ракете-носача SLS (Space Launch System), изградњу вишенаменског пилотираног космичког брода „Orion“ и летове на том броду до Месеца и других оближњих астероида у периоду после 2021-2022.

Време ће показати да ли ће то Американцима поћи за руком. У сваком случају, на томе се ради пуном паром. НАСА има потребу за Међународном космичком станицом пре свега да би стекла искуство дуготрајних космичких летова и да не би остала без космичких предузећа због отпуштања огромног броја висококвалификованих кадрова, како се то већ у више наврата догађало приликом гашења већих пројеката.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“