Army-2016 ZIL Izvor: Press Photo Т'50 опрема  Cosmonauts T-50 The Chirkey Dam was built in complex geological conditions, as it is located in a seismically active zone. Thunderstorm bomba atomica
Робокап постаје стварност: Русија развија потпуно самосталну ратну машину „Шквал“: подводна ракета обавијена мехуром гаса

Како је совјетски аутомобилски гигант постао „уклета фабрика”?

Од фабрике која је некада производила култна возила, данас су остале само фотографије.
Аутор: Ана Сорокина
ZIL
Скролуј за још садржаја

Стојан Васев

У совјетско доба је фабрика „Лихачов“ или скраћено ЗИЛ (рус. „Завод имени Лихачёва“) правила легендарне камионе, а такође лимузине за совјетске државнике, војна теренска возила, па чак и бицикле и фрижидере.
ZIL

Стојан Васев

Данас су погони фабрике потпуно демонтирани, и само су фотографије остале као сувенири из њене славне прошлости.
ZIL

Стојан Васев

Највећа индустријска зона Москве заузимала је површину од око 300 хектара.
ZIL

Стојан Васев

Овај „индустријски споменик” у близини центра руског главног града данас личи на специјално уређени амбијент неке видео-игрице или постапокалиптичног филма.
ZIL

Стојан Васев

Први погон ове фабрике изграђен је 1916. године. Тада се он звао АМО („Московско аутомобилско друштво“). То је била прва совјетска фабрика за производњу камиона. Као што је познато, модел АМО Ф-15 је био заправо копија италијанског камиона FIAT-15. Током 1930-их фабрика је носила Стаљиново име, и звала се скраћено ЗИС (рус. „Завод имени Сталина“).
ZIL

Стојан Васев

У Великом отаџбинском рату овде су прављени минобацачи и гранате. Оружје је директно са фабричке траке достављано на прву линију фронта. Камион ЗИС-6, на који је био монтиран чувени ракетни лансер „Каћуша“, прошао је сва ратишта и стигао до Рајхстага. У току рата је аутомобилска фабрика ЗИС произвела око 100.000 камиона и амбулантних возила. У јуну 1942. године фабрика је награђена Лењиновим орденом за изузетна достигнућа у испоруци оружја, а у октобру 1944. године Орденом трудбеничке црвене заставе.
ZIL

Стојан Васев

У фабрици је радило 65.000 људи. То су биле читаве „радничке династије“. Владимир Иванович је овде радио преко 40 година. Сервисирао је елеваторе и све фабричке траке.
ZIL

Стојан Васев

Напуштени ЗИЛ 130 спреман за ауто-отпад. То је 1963. године био један од најмодернијих камиона. Чак је добио и ознаку „квалитет СССР“.
ZIL

Стојан Васев

ЗИЛ је као некакав град унутар већег града. Процењује се да је потребно бар годину дана да се обиђу сви погони.
ZIL

Стојан Васев

У совјетско време фабрика је имала сопствену бензинску пумпу. Овде још увек има много трагова совјетског периода.
ZIL

Стојан Васев

Крајем 1950-их фабрика је добила име њеног директора Ивана Лихачова. Током своје дуге историје ЗИЛ је помагао и другим предузећима. На пример, ЗИЛ-170, произведен крајем 1960-их, послужио је као основа за прва возила фабрике „Камаз“.
ZIL

Стојан Васев

У погону за производњу мотора рађало се срце возила, тј. мотор, који се састојао од неколико стотина компонената направљених на полуаутоматској фабричкој линији. У процесу склапања целог возила било је око 70 операција.
ZIL

Стојан Васев

Инеса Стороженко се запослила у фабрици 1962. године. На фотографији коју држи у руци су писац Максим Горки, њен отац Мирон Клицкин и директор фабрике Иван Лихачов. „Лихачов је био заменик руководиоца партијског окружног комитета. Касније је постао Стаљинов љубимац“, сећа се она. „Он је понекад много псовао“.
ZIL

Стојан Васев

Фабричка гаража. Овде су 1936. године биле паркиране прве совјетске лимузине ЗИС-101, произведене на основу америчког аутомобила марке „Buick“. Уместо куповине права на производњу америчког модела (и самим тим комплетне пројектне документације) купљен је амерички аутомобил и на основу њега је направљен пројекат. Стаљин је у септембру 1942. године наредио да се припреми пројекат луксузне лимузине ЗИС-110, овога пута на основу аутомобила фирме Packard. После распада Совјетског Савеза уследиле су „несрећне деведесете“. ЗИЛ је био потпуно неспреман за ново доба. Шеф руске државе се већ возио у Мерцедесу, а лимузине домаће производње су биле у „немилости“.
ZIL

Стојан Васев

ЗИЛ је 1992. године конструисао камион 53-01 на бази Мерцедесовог модела. Тако је створена основа за производњу читаве серије минибусева. Фабрика је до 1994. године још увек производила камион ЗИЛ 130, али он није могао бити конкуренција најновијим страним моделима. Крајем 1990-их појавили су се јефтини кинески модели, што је озбиљно угрозило руску фабрику, тако да се већ размишљало о њеном затварању.
ZIL

Стојан Васев

Вера Авсинејева је дошла у фабрику 1972. године као руковалац траке. „То је био престижан посао. Није био лак, али је био занимљив, на пример, као посао програмера и диспечера. Увек је било много тога што треба научити“, каже она. „Фабрика је радила нон-стоп, 24/7.“
ZIL

Стојан Васев

ЗИЛ је 2000. године већ био у критичном стању. Московске власти су донеле одлуку да територију фабрике искористе за неке друге објекте. Фабрика је званично престала да постоји 2013, а већина објеката је срушена 2015. године. Сада је на месту бивше фабрике градилиште – гради се стамбена четврт и научно-технолошки парк.

Више

comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!