Русија уништава последње резерве хемијског оружја

У ноћи између 12. и 13. јуна руска армија је уништила последње бојеве главе које су садржале гасове сарин, иперит и соман. По речима експерата, у овом тренутку је остало да се уништи још само 1% резерви хемијског оружја из совјетског периода.
 chemical weapons destruction facility
Марадиковски хемијски арсенал, Кировска област. Извор: Григориј Сисојев/TAСС

Москва је почетком недеље уништила последње резерве сарина у складу са програмом Нан-Лугар из 1991. године којим је предвиђено пружање финансијске помоћи земљама бившег СССР-а у ликвидацији повучених нуклеарних и хемијских бојевих глава и њихових пројектила.

Део тог програма је „Конвенција за уништење хемијског оружја”. Русија је крајем прошлог века ускладиштила око 40 тона експлозивних средстава која садрже отровне супстанце. Све је то чувано далеко од знатижељних очију.

Ево списка места где су била складишта уништеног оружја: насеље Горни (Саратовска област), градић Камбарка (Удмуртија), насеље Кизнер (Удмуртија), градић Шчучје (Курганска област), насеље Марадиково (Кировска област), село Леонидовка (Пензенска област) и градић Почеп (Брјанска област).

Инфографика: Степан Жарки Инфографика: Степан Жарки

„То су били нервни агенси, органофосфорна једињења и отровне супстанце које изазивају пликове на кожи: иперит, луизит, смеша луизита и иперита, сарин, соман и VX гас. Налазиле су се у пуњењима артиљеријских пројектила, мина, ракета за системе плотунске ватре, авионских бомби и бојевих глава тактичких и оперативно-тактичких ракета, а такође у железничким и другим цистернама”, рекао је за „Руску реч” војни аналитичар агенције ТАСС Виктор Литовкин.

По његовим речима, хемијско оружје је доста добро чувано. У дрвеним хангарима су артиљеријски пројектили били поређани као књиге на полицама. Додуше, без детонатора.

„Сва складишта су имала громобране и земљане насипе, а сваки објекат је поседовао инвентар за гашење пожара. Тешко је и замислити да би неко могао корисити те инструменте у случају несреће, рецимо да су се запалили пројектили са VX гасом. Али хвала Богу, ништа слично се није догодило, или ми не знамо за то”, истакао је он.

Далеко од урбане средине

Складишта и полигони за уништење ове муниције су далеко од градова и места где се људи окупљају.

„Сећам се, рецимо, Камбарке, где су резерве иперита и луизита чуване у огромним железничким цистернама. Тај град се налази близу реке Каме. У њему почетком 1990-их није било ни водовода ни канализације, ни гаса, ни телефона по становима”, описује руски експерт.

Једино предузеће у граду је била мала фабрика за производњу машина, саграђена у доба Петра Првог (почетак 18. века). Она је производила ранжирне електричне локомотиве.

По речима аналитичара, програм уништења хемијског оружја усмерен је између осталог и на стварање нормалних услова за живот, јер подразумева изградњу фабрика, путева и друге неопходне инфраструктуре.

То је по садашњем курсу преко 300 милијарди рубаља (5,3 милијарде долара), од чега је 10% утрошено на изградњу горепоменутих објеката.

Помоћ других земаља

„Морамо рећи да су нам значајну помоћ у уништавању бојевих глава са отровним супстанцама пружиле западне земље, у првом реду Европска унија, Канада и САД. Оне су издвојиле неколико стотина милиона долара и евра. То је према различитим изворима 2-5% укупних руских трошкова”, рекао је за „Руску реч” главни уредник листа „Арсенал Отечества” Виктор Мураховски.

Западна помоћ се састојала и у испоруци потребне опреме и уређаја за мониторинг природне средине.

У Конгресу је један од кључних аргумената у корист издвајања средстава било мишљење Семјуела Нана, сенатора Демократске странке из Џорџије, да руско оружје за масовно уништење никада неће представљати опасност по Америку уколико га Руси униште.

Испоставило се да је тај аргумент веома делотворан. И већ најесен ће се Русија ослободити последњих залиха хемијског оружја, изјавио је начелник Федералне управе за безбедно чување и уништење хемијског оружја Валериј Капашин. 

Проблеми са уништењем оружја

У свим насељима где се уништава хемијско оружје саграђена су савремена насеља са потребном инфраструктуром – продавницама, амбулантама, болницама, школама, одмаралиштима, па чак и спортским центрима. Свуда је спроведена канализација, вода и гас, као и савремена средства за везу и комуникацију.

Аналитичари из свега тога изводе закључак да је Русија имала користи од уништења хемијског оружја. Сада се, међутим, појавио нови проблем. Како прерадити отпад који се појавио услед дезоксидације бојних отрова?

„Бојни отрови у пројектилима, ракетама, авионским бомбама и цистернама уништавају се тако што се на муницији праве отвори и кроз њих се убризгава средство које претвара бојни отров у нетоксичну масу, а она се затим може прерадити”, истакао је Литовкин.

Један део тог отпада се може третирати као „користан”, јер се од њега може направити арсен, а он се затим може користити у производњи елемената за електронску индустрију. Остале супстанце су употребљиве у производњи полимера и пестицида. Експерти кажу да Русија сада има преко 140.000 тона таквог отпада.

Остаје, међутим, још 100.000 тона отпада који се не може прерадити, тако да се мора похранити на специјалним полигонима. За то су потребна додатна средства, а засада се не зна на који начин ће она бити обезбеђена.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!