Хелмут Кол: Канцелар који је помоћу Москве ујединио Немачку

Некадашњи немачки канцелар Хелмут Кол умро је 16. јуна. У историју ће ући пре свега, као човек за чије име је везано уједињење Немачке 1990. године. У преговорима са совјетским лидером Михаилом Горбачовом, од чије подршке су зависиле власти Источне Немачке, Кол је учинио све како би се уједињење остварило под условима који одговарају Бону. Немачки политичар је и од Горбачовљевог наследника у Кремљу, руског лидера Бориса Јељцина, умео да изнуди оно што му одговара.
Helmut Kohl
Хелмут Кол. Извор: Reuters

Хелмут Кол је 16 година био на челу немачке владе, још од 1982. За то време је интензивно контактирао са последњим совјетским лидером Михаилом Горбачовом и са првим руским лидером Борисом Јељцином. Обојица су говорили о њему веома похвално и поред тога што је Кол прилично оштро бранио интересе Немачке, онако како их је он схватао.

„Демарш Хелмута Кола“

„Човек огромне отпорности и чврстог карактера“ – тако је о бившем немачком канцелару говорио први председник СССР-а и последњи совјетски лидер Михаил Горбачов, карактеришући га још и као „паметног политичара и отвореног и искреног човека“. Горбачов још каже да у почетку његови односи са Колом, као и односи између Бона и Москве, нису били баш најбољи. „Кол је јавно и неучтиво (благо речено) прогласио нашу перестројку за пропагандистички трик. Због тог демарша односи Западне Немачке и СССР-а су били ’замрзнути’“, причао је својевремено Горбачов.

Међутим, и касније, када су крајем 1980-их односи двеју земаља почели да се „одмрзавају”, било је доста повода за конфликте између Москве и Бона. Сви су се они тицали уједињења Немачке, јер је то питање „испливало” на површину за време перестројке у СССР-у, као и чињенице да су власти Источне Немачке постепено губиле контролу над ситуацијом. Кол и Горбачов су у почетку имали различито виђење процедуре решавања немачког питања.

Михаил Горбачов уручује Хелмуту Колу награду "Quadriga" у Берлину, 2005. Илустрација:   APМихаил Горбачов уручује Хелмуту Колу награду "Quadriga" у Берлину, 2005. Илустрација: AP

Горбачов мења ставове

У новембру 1989. године Кол је у Бундестагу објавио програм „10 тачака“, усмерен на уједињење Западне и Источне Немачке и стварање конфедеративне државе. Тај корак није био усаглашен са Горбачовом, иако бивши совјетски лидер каже да су се обојица договорили да се консултују у случају таквих иницијатива. У том тренутку Москва није била спремна да види на карти Европе уједињену Немачку. Само два дана након Коловог говора Горбачов је рекао шефу немачке дипломатије Хансу Дитриху Геншеру: „Треба отворено рећи да ти ултимативни захтеви угрожавају самосталну и суверену немачку државу“, окарактерисавши канцелареву изјаву као „политички промашај“.

Међутим, крајем јануара 1990. године дошло је до великог преокрета у расположењу совјетског лидера. Тада је Горбачов признао да је уједињење Немачке практичан задатак који непосредно треба решавати. Поједини истраживачи сматрају да је тај преокрет везан за молбу коју је совјетски лидер упутио Хелмуту Колу почетком јануара. Москва је, наиме, замолила Бон да пружи Совјетском Савезу помоћ у намирницама вредним неколико стотина милиона немачких марака. Совјетска економија је била у све горем стању и није могла да прехрани становништво. Кол је прихватио молбу.

Хелмут Кол је убрзо после тога (10. фебруара) посетио Москву и тада је Горбачов рекао немачком канцелару да „питање јединства немачке нације ... решавају сами Немци“. Тако је Москва фактички дала зелено светло немачком канцелару за уједињење. Није ни чудо што је на конференцији за новинаре у совјетској престоници Кол изјавио да је учињен „крупан корак“ по питању јединства Немачке.

Горбачов одбацио Путинову критику због односа са НАТО

Чланство Немачке у НАТО-у

Западна Немачка је била економски далеко моћнија од Источне Немачке, и фактички је прогутала свог дојучерашњег суседа. Поред тога, Кол је успео од Горбачова да издејствује и решење проблема са чланством уједињене Немачке у НАТО-у. Првобитно је Москва инсистирала на томе да Немачка буде ванблоковска земља са неутралним статусом, али је затим пристала на њено чланство у Северноатлантској алијанси. То се догодило за време Колове посете СССР-у у јулу. Саветник Хелмута Кола Хорст Телчик сећа се како је канцелар по доласку у Москву захтевао да Горбачов прихвати улазак уједињене Немачке у НАТО, запретивши да ће у противном одмах напустити Совјетски Савез и отказати планирано заједничко путовање на Северни Кавказ. Горбачов је, као и у претходном случају, попустио. Тако је добијен пристанак лидера Советског Савеза на повлачење совјетских трупа из Немачке. Бон је заузврат пружио Москви финансијску помоћ. И овога пута је била предвиђена испорука намирница.

По речима бившег секретара ЦК КПСС-а Валентина Фаљина, уочи овог сусрета Горбачов је тражио од Кола „три-четири милијарде марака“, рекавши да „нема чиме да храни народ“. По Фаљиновом мишљењу, у питању је могла бити далеко већа сума. СССР је могао добити од Немачке преко 100 милијарди марака. Не само да Совјетски Савез није одбранио ванблоковски статус уједињене Немачке, него је Москва пристала и на то да на западу Немачке остане тактичко нуклеарно оружје Сједињених Америчких Држава. То је окарактерисано као „највећи тријумф НАТО-а“.

Бивши немачки канцелар искритиковао деловање Запада усмерено на изолацију Русије

Кол и Јељцин

После распада СССР-а и одласка Горбачова са политичке сцене Хелмут Кол је успоставио односе и са Горбачовљевим наследником у Кремљу – првим руским председником Борисом Јељцином. У децембру 1992. године немачки канцелар је први пут посетио Руску Федерацију. Хелмут Кол и Борис Јељцин су се састали укупно двадесетак пута. Руски лидер је био заинтересован за очување конструктивних односа са Немачком и није мењао политички курс који је у погледу Немачке спроводио његов претходник. У Јељциново време су совјетске трупе повучене са територије Немачке.

Када је Јељцин 2007. године умро, Кол је рекао да је његова смрт тежак губитак и изјавио: „Са задовољством се присећам наших сусрета, срдачних у личном и непроцењивих у политичком смислу. У њима се Јељцин показао као поуздан партнер и веран пријатељ“. Сам Јељцин је у више наврата назвао немачког канцелара својим пријатељем. Удовица првог руског председника Наина Јељцина је изразила саучешће поводом Колове смрти, и рекла да је он био „човек који је тако много учинио за развој равноправних односа његове земље са новом, демократском Русијом“.

Владимир Путин и Хелмут Кол,  2006. Илустрација: APВладимир Путин и Хелмут Кол, 2006. Илустрација: AP

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!