Како је „Бесмртни пук“ прошетао Београдом

10. мај 2017. Катарина Лане
9. маја на Дан победе над фашизмом у Београду је поново одржана шетња Бесмртног пука. Организатори манифестације су Медија Центар „Руски експрес“, Фондација за очување културно-историјског наслеђа и обнову споменика културе „Свети Александар Невски“, Српско одељење Међународног друштвеног Фонда јединства православних народа, Координациони савет удружења руских сународника, Балканска козачка војска, Српско одељење удружења бајкера „Ноћни вукови“. Манифестација је одржана уз подршку градских власти и Амбасаде Русије у Београду, а медијски партнери су били Радио-телевизија Србије, Новинска Агенција Србије „ТАНЈУГ“, Новинска агенција „Спутњик“, Интернет-портал вести „Сеница“, „Руска реч“. Наша дописница Катарина Лане је присуствовала догађају.

Бесмртни пук у Београду, 9. мај 2017. Фото: Катарина Лане

Бесмртни пук у Београду, 9. мај 2017.

Фото: Катарина Лане
 
1/2
 

Наследници српских и руских хероја

Време је у Београду на тренутак замрло. Окупљени испред Меморијалног комплекса ослободиоцима Београда учесници Бесмртног пука су стали у строј. Вијориле су се руске и српске заставе, георгијевске ленте. Са плаката су гледала лица хероја Другог светског рата. Загрмела је „Вставай, страна огромная!“ и са првим звуцима те химне херојства и храбрости победника, колона је кренула улицама града, предвођена поворком „Ноћних вукова“. 

Фотографија: Катарина Лане
Слободан Башић Фотографија: Катарина Лане

Слободан Башић

Фотографија: Катарина Лане
 
1/3
 

На челу колоне са портретом свога деде био је Слободан Башић, руководилац српског одељења удружења бајкера:

„Мој деда је преживео рат. Немци су га терали до Трста. Био је рањен на Сремског фронту, учествовао је у ослобађању Београда и Срема, а онда се вратио и био заступник у југословенској армији. Мој отац је исто официр. Ја сам ветеран 63. Падобранске дивизије. Деда није пуно причао о рату. Ратници ретко причају. То је нешто што не желите никоме, посебно својој деци. А десило се да свака наша генерација има барем по један рат. То је судбина Србије. Увек смо бранили отаџбину без обзира како се она звала: Југославија, Србија, Краљевина. Причао мени деда да је заједно са Русима ратовао. Ми, „Ноћни вукови“ смо данас претходница Бесмртног пука. Мени је част да будем на челу колоне са портретом мог деде.“

Фото: Катарина Лане
Фото: Катарина Лане
 
1/2
 

У Бесмртном пуку са георгијевским тракама ходали су руски амбасадор у Београду Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, руски војни аташе Андреј Киндјаков, руководилац београдске Фондација за очување културно-историјског наслеђа и обнову споменика културе „Свети Александар Невски“ и познати српски политичар Ненад Поповић, представници Привредне коморе Русије у Србији, градских власти, српски и руски ветерани, активисти руско-српских организација и једноставно сви они који су учешћем у шетњи Бесмртног пука желели да одају почаст својим славним прецима. Праћени звуцима војних песама стотине људи је корачало градом. Многи су допутовали из других градова: Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Пожаревца, Ваљева... Укупно је било око 3 хиљаде учесника.

Предраг Перенчевић, шеф протокола Пожаревца:

„Перенчевић Симо је мој деда. Погинуо је у мају 1944. То је тата мог тате. Знам га само по бабиној причи. Знам да је ослобађао Руму, прошао Сремски фронт и тај део Босне. Тамо је погинуо. Не зна му се гроб. Немамо од њега ништа, само споменицу да је учествовао у рату. Сматрам да је Бесмртни пук заиста добра манифестација. Морамо се сећати подвига хероја.

Предраг Перенчевић Фото: Катарина Лане

Предраг Перенчевић

Стаменка Радић-Ристић (десно) Фото: Катарина Лане

Стаменка Радић-Ристић (десно)

Фото: Катарина Лане
Фото: Катарина Лане
 
1/4
 

Београђанка Стаменка Радић-Ристић носи портрет оца. Пуна је емоција и сузе јој навиру док говори:

„Говорићу на руском. Дошла сам са портретом свога оца, убијеног црне среде 1943. Из нашег села 200 км од Београда одвели су више од сто мушкараца. Мој отац Милан Стаменковић је имао 43 године, седморо деце. Одвели су и мог ујака Милоша Богдановића, он је имао 21 годину. Утоварили су их у воз, затим их извукли из воза и стрељали. Предао их је фашистички слуга. Фашисти су убијали по сто цивила за сваког свог убијеног и мој отац и ујак су били међу њима. Они леже у братској гробници у Јајинцима. Тамо је сахрањено преко 100 хиљада људи, Срби, Роми, Јевреји. А затим су дошли Руси и мој брат је отишао са њима, служио у Црвеној армији две године!“

Међу учесницима је пуно Руса. Везе Србије и Русије се нису прекидале и у најтежим војним годинама. Срби и Руси су се борили раме уз раме и заједно ослобађали европске градове.

Маријана Младеновић, директор удружења предузетника малог и средњег бизниса „Россия“:

„Лукерија Иљинишна Чиликова је моја бака, супруга Чиликова Михаила Васиљевича, црвеноармејца, шофера на Ладошком језеру. Он је возио 'путем живота', спасавао људе. Бака је сазнала о његовој погибији тако што су престала да стижу његова писма. Ја први пут учествујем у Бесмртном пуку. Жао ми је што је у Србији Дан победе радни дан. Многи једноставно нису могли да дођу. А ја сам узела слободан дан и дошла са портртером моје баке. Она је помагала у тилу, радила у фабрици муниције, а када је требало ископавати кромпир у замрзлој земљи, ишла је и копала. Радила је све што је требало Отаџбини. Њена је фотографија увек са мном. Дедина такође али нисам стигла да је увећам и одштампам. Догодине ћу донети две фотографије.“

Маријана Младеновић Фото: Катарина Лане

Маријана Младеновић

Слободан Лазић Фото: Катарина Лане

Слободан Лазић

Фото: Катарина Лане
 
1/3
 

Руководилац Васиљевског Српско-руског друштва Слободан Лазић је признао да су му сузе више пута навирале од сазнања колико много могу заједно Срби и Руси. Колико су много дали за Дан победе.

„Имао сам четири године и сећам се како су се радовали отац и мајка и цео свет! Имали смо четири човека у породици који су погинули у рату, а отац је остао жив, био је у заробљеништву. Тако да ово јесте празник, али са сузама на очима.“ 

Руске песме уз српске трубе

Колона Бесмртног пука је стигла до Андрићевог венца, где је била подигнута сцена за свечани концерт. Он је почео минутом ћутања, а затим се на бину попео Виктор Андрејевич Симоњенко, ветеран рата који је специјално за ову прилику допутовао из Москве:

„За нас је велика част да дочекамо овај празник у Србији. Убедили смо се да се овде веома поштује Дан победе. Корачао сам радостан крај вас и захваљујем вам на томе што чувате сећање на хероје Другог светског рата!“

Фото: Катарина Лане
Виктор Симоњенко Фото: Катарина Лане

Виктор Симоњенко

Ненад Поповић Фото: Катарина Лане

Ненад Поповић

Фото: Катарина Лане
 
1/4
 

Ненад Поповић, познати српски политичар и руководилац београдске Фондација за очување културно-историјског наслеђа и обнову споменика културе „Свети Александар Невски“ је подсетио како је важно чувати сећање на трагичне године рата:

„Треба да се присетимо да су са једне стране били крвави агресори у лицу фашистичке Немачке и њихових следбеника усташа у Хрватској и бандероваца у Украјини. А са друге стране су били велика Русија и велика Србија. Не смемо то да заборавимо! Треба да напишемо имена свих жртава, да направимо најлепши меморијални центар у Европи. Јер народ који нема сећања, нема будућности. Нећемо заборавити имена наших часних предака. Они су били на страни истине и правде. И због тога су победили!

„Живимо под истим небом и боримо се против истих непријатеља“
 

Марина Галогажа, председница друштва руских сународника у Новом Саду „Луч“:

„Судбине двају наших народа су тако испреплетене да се не може рећи да смо ми само Руси. Ми смо већ и Срби“, рекла је она пропраћена бурним аплаузом.
 
„Европа би данас заборавила, затрла нашу историју, прогласила Дан Европе, дан оних који су нас убијали, оних који су наводно прешли у антифашисте. Неће моћи! Зато смо ми данас овде. Зато ми данас славимо Дан победе над фашизмом. Смрт фашизму, слободан народу!“

Фото: Катарина Лане
Марина Галогажа Фото: Катарина Лане

Марина Галогажа

Фото: Катарина Лане
 
1/3
 

Мирним Београдом су одзвањале руске ратне песме. Увече је у „Руском дому“ приказан филм „28 панфиловаца“. Другу годину заредом и други пут Бесмртни пук је корачао Београдом, и значи, „нико није заборављен, ништа није заборављено“.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!