На Балтик пребачен батаљон НАТО-а: Да ли је Русија у опасности?

16. март 2017. Артјом Курејев
Почетком марта ове године Министарство одбране Естоније званично је саопштило да крајем априла у земљу додатно стиже 1.200 војника из Велике Британије, Француске и Данске. Тако ће на територији најсувереније балтичке републике бити размештен засебни батаљон НАТО-а, а цео контингент трупа Северноатлантске алијансе у овој републици ће бројати преко 1.500 људи. Многи експерти сматрају да ће овакво „јачање одбрамбене моћи“ пре или касније испровоцирати Русију да узврати. Да ли је то заиста тако?
Estonian army
Естонски војници у центру за обуку у околини Тапе, 16. фебруар 2017. Извор: Reuters

Министарство одбране Естоније саопштило је 2. марта да „долазак британских војника показује да и даље постоји јединство међу чланицама Алијансе“ и доприноси „одржавању равнотеже снага у региону“. То је званичан став Талина. У Естонији је већ неколико година размештена авијација НАТО-а, а 2016. године су стигли амерички тенкисти у оквиру једне чете. Поред тога, велики број војника (4-5 хиљада) из земаља Алијансе стиже у републику на велике маневре који се организују сваке године, као што је „Пролећна олуја“. Сада у овој земљи трајно борави и уједињени батаљон НАТО-а на чијем су формирању тако дуго инсистирале бивше балтичке републике СССР-а. Све те трупе су у Русији изазвале забринутост, али углавном политичара, а не војног врха.

Размештање додатних контингената НАТО-а на Балтику и у Пољској планирано је још средином 2016. године, далеко пре него што је на власт у Америци дошао Доналд Трамп. Претпоставља се да ће се на источним границама Алијансе појавити нова бригада чије јединице ће бити размештене од Балтика до Црног мора. По бројности она није велика, али је то први корак у стварању снага НАТО-а за брзо реаговање. Велики део трошкова за потребе нових међународних снага сносиће источноевропске земље у којима ће ове јединице бити размештене.

Војни паритет је недостижан

„НАТО-у ће требати много снага да на Балтику створи контингент који би по бројности био једнак руским јединицама у Псковској и Лењинградској области. Још важнија је чињеница да у тактичком смислу Алијанси то није потребно“, каже извор „Руске речи“ у Министарству одбране РФ.

По његовом мишљењу, прави проблем Алијансе је Калињинград (1.100 км западно од Москве) где је размештен велики контингент руских трупа. „И у Талину, и у Бриселу, и у Вашингтону је свима јасно да офанзиву на Петербург од Нарве није могуће реализовати ни помоћу једног, ни помоћу пет батаљона. Задатак западног контингента НАТО-а у Естонији је увежбавање координисаних дејстава националне армије и западних савезника“.

Војни експерт, пуковник у пензији Виктор Кузњецов, у разговору са дописником „Руске речи“ скренуо је пажњу на занимљив аспект који показује да руски војни врх није много забринут због јачања контингента НАТО-а: „У светској пракси одавно постоји појам ’узвратних мера’ у случају опасности. Рецимо, уобичајено је да се на велике маневре близу граница реагује организовањем узвратних маневара. То је демонстрација одбрамбене моћи и уједно сигнал сопственом становништву да је све под контролом. Међутим, Русија намерно не реагује на естонску ’Пролећну олују’. То Москви није потребно. Руска армија редовно организује непланиране провере трупа Западног војног округа – маневре ’Запад’. Поред тога, одржавају се и уобичајене редовне провере борбене готовости трупа близу граница са Летонијом и Естонијом, које су, као и рутинске дивизијске вежбе, далеко већих размера него све војне игре НАТО-а на Балтику“.

Параноја се не лечи тенковима

Руси чине више од једне четвртине становништва Естоније. Они имају негативан став према пребацивању снага НАТО-а на Балтик. Естонски борац за људска права Сергеј Середенко каже: „Заштита Естоније од ’руске агресије’ је нерешив задатак. Прво, зато што нема те агресије. У најновијој стратегији спољне политике РФ ни једном речју се не помињу ’балтичке земље’. И друго, јер се параноја не лечи тенковима. Овдашњим политичким круговима је, с обзиром на све њихове неуспехе, крајње потребан спољни непријатељ и због тога се параноја намерно подгрева. То се уједно подудара и са глобалним западним трендом, тј. са причама о ’руској агресији’, што значи да се о томе уопште не води здрава дискусија. Са друге стране, и многи људи у Естонији, пре свега борци за људска права и антифашисти, нису задовољни присуством војника НАТО-а“.

Цена безбедности

„Немојмо губити из вида да безбедност кошта, и то веома много“, каже Виктор Кузњецов. „Естонија сноси све трошкове за инфраструктуру у бази Тапа, за пребацивање трупа и размештање страних војника, и то је прилично велика сума за буџет мале државе. Поред тога, инструктори НАТО-а не упознају Естонце тек тако са западном војном техником. Нови председник САД Доналд Трамп је у више наврата рекао да Европа сама треба да плаћа своју безбедност“.

Према оцени овог експерта, један од кључних задатака новог америчког председника Доналда Трампа је увећање извоза производа америчке војне индустрије у Европу. У том контексту се у његову политику потпуно уклапа пристизање додатне технике и војника који ће фактички увежбавати естонску армију да раде са том техником.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!