Може ли Русија извозити гас без посредника?

15. мај 2017. Кира Калињина
„Газпром“ ће кроз две године завршити „Турски ток“ и „Северни ток 2“. Тада Украјина, Пољска и Бугарска могу остати без профита који остварују захваљујући транзиту руског гаса, сматрају експерти.
 underground gas storage facility
Илустрација: Reuters

„Газпром“ је приступио изградњи гасовода „Турски ток“ по дну Црног мора, саопштила је ова компанија 7. маја 2017. године. „Турски ток“ се гради уместо нереализованог пројекта „Јужни ток“. Планирано је да буде завршен 2019. године, а исти рок има и други заобилазни руски гасовод „Северни ток 2“.

Ко ће имати користи?

То ће омогућити земљама Западне Европе да неометано и континуирано добијају руски гас по знатно нижој цени. Данас транспорт руског гаса кроз „Северни ток 1“ кошта европске земље 25% јефтиније од транспорта кроз гасоводни систем Украјине. Такве податке је у децембру 2016. године изнео министар енергетике Русије Александар Новак.

Гасовод „Северни ток 1“ почео је да допрема гас европским потрошачима 8. новембра 2011. године. Гасна магистрала „Северни ток“ иде по дну Балтичког мора и састоји се од две линије: западне линије NEL и источне линије OPAL. Капацитет и једне и друге је по 27,5 милијарди кубних метара гаса годишње.

Опасност да ови пројекти неће бити завршени и пуштени у рад сведена је на минимум, сматрају експерти. Пре три недеље је пет европских компанија потписало споразум са компанијом-ћерком Гаспрома „Nord Stream 2 AG“ о финансирању гасовода. То су француски Engie, аустријски OMV, британско-холандски Royal Dutch Shell и немачке компаније Uniper и Wintershall. Оне су за те потребе издвојиле 5 милијарди евра.

„Таква схема финансирања у потпуности отклања проблем могућег блокирања изградње од стране пољске антимонополске службе. Сада се може градити, а Немци су за то веома заинтересовани“, каже Олег Богданов, главни аналитичар брокерске групе компанија „Телетрейд групп“.

Изградња „Турског тока“ у потпуности зависи од односа између Турске и Русије. „У овом тренутку, после последњег сусрета Владимира Путина и Реџепа Ердогана, сва питања су решена и сви проблеми су отклоњени, што значи да нема препрека за изградњу гасовода“, сматра Олег Богданов. Поред тога, влада Турске је веома заинтересована за „Турски ток“. „За Турску је то први корак у правцу њене глобалне стратегије стварања енергетског чворишта које ће опслуживати земље Јужне Европе“, коментарише Артјом Дејев, водећи аналитичар брокерске компаније „Amarkets“.

Пуштање у рад ових заобилазних гасовода 2019. године прошириће могућности руске компаније „Газпром“, која увећава свој удео на европском тржишту и данас обезбеђује испоруку 33,5% европског гаса. „Гаспром може обновити сопствени рекорд и повећати свој удео за још неколико процената током 2019. године“, сматра Артјом Дејев.

Транзитни аутсајдери

Један од најважнијих задатака изградње „Турског“ и „Северног“ гасовода своди се на то да се смање трошкови које подразумева транспорт гаса кроз Украјину, Пољску и Балкан. Данас се кроз Украјину транспортује 66% руског гаса у Европу.

Прва линија „Турског тока“ која се гради од почетка маја 2017. године треба у потпуности да замени Балкански гасовод који сада иде из Русије у Турску преко Украјине, Молдавије, Румуније и Бугарске, сматра Игор Јушков, водећи аналитичар Фонда за националну енергетску безбедност. „Та линија се искључиво гради за потребе саме Турске и имаће капацитет 15,75 милијарди кубних метара гаса, док се кроз Балкански гасовод сваке године транспортује око 11 милијарди кубних метара гаса“, каже Игор Јушков.

Међутим, „Газпром“ и земље Западне Европе неће моћи у потпуности да се ослободе зависности од транзитних земаља. „Кроз Украјину је 2016. године транспортовано 82,2 милијарди кубних метара гаса, а ’Сверни ток 2’ и ’Турски ток’ могу да приме највише 70 милијарди кубних метара гаса, чак и кад раде пуним капацитетом. Према томе, 10-15 милијарди кубних метара гаса свакако ће проћи кроз украјински гасовод“, сматра Ана Вовк, генерална директорка компаније „Национална дистрибуција“.

Према прорачунима Игора Јушкова, капацитет „Турског“ и „Северног“ тока може бити довољан да се потпуно одустане од „украјинских цеви“, али ће у ту сврху „Газпром“ морати до крајности да оптерети све садашње и будуће капацитете.

„Гаспром очекује даљи пад експлоатације гаса у северозападној Европи који се већ сада бележи у Холандији, Данској, Великој Британији и Норвешкој, што ће му омогућити да повећа количину испорука, и у потпуности искористи капацитет ’Сверног тока 1’“, каже Јушков. Преосталих 10-15 милијарди кубних метара гаса из Украјине могу се транспортовати другом линијом Турског тока, која се може спровести до Италије кроз Турску и Грчку, или раније планираним ’Јужним током’ кроз Бугарску у Јужну Европу.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!