Како руске ауто-куће развијају пољопривреду?

03. мај 2017. Сергеј Баранов
Криза руског аутомобилског тржишта траје већ четири године и приморава компаније које раде у овој сфери да траже друге варијанте за развој бизниса. Понекад су те варијанте крајње неочекиване. На пример, пажњу неколицине крупних ауто-кућа привукла је пољопривреда.
 greenhouse centre
Власници највећих руских ауто-кућа „Авилон“ и „Мэйджор“, нашли излаз у диверзификацији пословања. Илустрација: Јегор Алејев/ТАСС

Обим руског аутомобилског тржишта за три године је преполовљен: 2013. године је продато скоро 3 милиона аутомобила, а 2016. само 1,42 милиона. Услед „кримског пролећа“, увођења западних санкција, а пре свега услед пада курса рубље у односу на главне светске валуте за готово 50%, аутомобилска индустрија је доспела у катастрофално стање. Неки су банкротирали или су распродали своје акције, док су други, као на пример власници највећих руских ауто-кућа „Авилон“ и „Мэйджор“, нашли излаз у диверзификацији пословања и почели да се баве аграрном делатношћу.

Шта је изазвало раст неформалне економије у Русији?

Поврће, печурке и мерцедеси

Акционари групе „АкитА“, која је власник једне од највећих ауто-кућа „Авилон“, још 2012. године су одлучили да уложе средства у нови агроиндустријски пројекат. Тако се у Калушкој области појавио велики комплекс стакленика „Агро-Инвест“ који се данас бави узгајањем парадајза и краставаца на површини од 43,5 хектара, са укупним обимом инвестиција који премашује 260 милиона долара (15 милијарди рубаља). Поред тога, компанија је 2016. године објавила да почиње са изградњом комплекса за узгајање шампињона у Тулској области, у који је уложено 105 милиона долара (6 милијарди рубаља) и чији капацитет је 25.000 тона печурака.

„Ми смо уверени да ће агроиндустријски правац заузети важно место у делатности нашег холдинга. Са гледишта профитабилности, иновативности и имиџа он ће играти исто толико важну улогу као и аутомобилски бизнис“, каже генерална директорка менаџерске компаније „АкитА“ Ирина Монахова.

Прошле године је „Агро-Инвест“ пласирао 11,6 хиљада тона поврћа, од тога око 40% преко водећих ланаца супермаркета као што су „Ашан“, „Дикси“, „Метро“, „Перекрёсток“ и др. Задатак за 2017. годину је да се обим робе удвостручи. Прошле године је компанија „Агро-Инвест“ зарадила милијарду рубаља, а ове године треба да заради преко 3 милијарде (18 милиона долара). Ради поређења, група „Авилон“ је у продаји аутомобила током 2016. године остварила промет робе вредан 51,2 милијарде рубаља (скоро 900 милиона долара).

„Било би некоректно поредити ова два правца у бизнису по профиту који се остварује. У једном случају је реч о продаји скупих аутомобила, а у другом о узгајању поврћа за свакодневну употребу. Сопствена производња ће процентуално увек доносити већи приход од малопродаје“, каже Монахова.

Чисто задовољство

Компанија „Мэйджор“, једна од три водеће руске ауто-куће, такође реализује један пројекат у пољопривреди. Она, наиме, улаже новац у пољопривредно газдинство које ће се налазити у Подмосковљу. „Руска реч“ из својих извора сазнаје да тај пројекат подразумева узгајање крупне и ситне рогате стоке, као и живине, а такође производњу меса и млека. Директор холдинга „Мэйджор“ Михаил Бахтијаров није желео да коментарише нови правац у пословању.

Русија неће зависити од увоза намирница

Диверзификација није никакав новитет када је у питању „Мэйджор“. Ова група већ обухвата банку, лизинг компанију, агенцију за продају некретнина и логистичке услуге провајдера. Како истиче главни уредник пословног часописа „АвтоБизнесРевю“ Јевгениј Јесков, пољопривредно газдинство у власништву холдинга који остварује промет од преко 100 милијарди рубаља биће скромна ставка у његовом укупном профиту, и зато се тешко може третирати као пројекат на коме „Мэйджор“ планира много да заради. „Пре ће бити да они то раде из задовољства“, сматра Јесков.

Храбра одлука

У последње три године развој пољопривреде је један од покретача руске економије. Није чудо што су на аграрну индустрију обратили пажњу представници оних сфера бизниса које су, за разлику од пољопривреде, имале велике штете од кризе, сматра Наталија Шагајда, директорка Центра за пољопривредну и прехрамбену политику Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС).

„На пример, данашњи успех у гајењу свиња и живине (где се троши велика количина енергије), по правилу је резултат рада инвеститора који се раније нису бавили пољопривредом“, коментарише Шагајда.

Показатељи рентабилности у пољопривреди су далеко већи него у аутомобилском бизнису. Према статистици агенције ASE за 2014-2016, просечан приход који оствараују ауто-куће у Русији креће се око 2-3%, док је приход пољопривредних организација, по речима Наталије Шагајде, у 2013-2015. износио у просеку око 17%, и нешто више када је реч о гајењу поврћа у затвореном простору (пластеници, стакленици, топле леје...).

Говорећи о разлозима интересовања Авилона и Мејџора за пољопривреду, представници појединих ауто-кућа са којима се консултовала „Руска реч“ скрећу пажњу на могућност добијања подршке од стране државе и самим тим побољшања финансијског стања холдинга у целини. Наталија Шагајда се, међутим, не слаже са том верзијом: „Тачно је да поједини пољопривредни произвођачи могу добијати и милијарду рубаља годишње у виду државних дотација. Међутим, та средства се не могу користити у сврхе које нису везане за пољопривреду“. Према томе, тешко да је улазак у аграрну индустрију био условљен жељом за добијањем новца који би се користио у другој врсти бизниса, објашњава она.

Како послују руске ауто-куће после 2013. године?

Због катастрофалног пада продаје аутомобила у Русији земљу је потпуно напустило неколико брендова, од којих је највећи Opel (он је спадао међу 10 најпродаванијих страних марки у Русији). Концерн General Motors је конзервирао своју фабрику у Санкт Петербургу и у целини је свео на минимум активност у Русији. Honda је одустала од централизованих испорука нових аутомобила преко свог дистрибутера и прешла је на пословање по директном уговору са дилерима, а њихов број се одмах преполовио.

Пад потражње за новим аутомобилима неизбежно је довео многе ауто-куће до банкрота. Према статистици агенције за консалтинг ASE за 2014-2016, отприлике једна четвртина дилерских центара послује са губицима. Није чудо што је према статистици пословног часописа „АвтоБизнесРевю“ некада било 4.415 ауто-салона, а сада их има 3.869 (12% мање), док се број актера (власника фирми) у сфери продаје аутомобила смањио за 18% (ову сферу су напустила 222 власника од укупно 1.236, колико их је било 2013. године).

Враћа се „у игру” највећи руски произвођач аутомобила

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!