Слано и лековито: Језеро Баскунчак – руска верзија Мртвог мора

Још од 8. века људи су одавде извлачили со и извозили је Путем свиле у Азију и Европу. Језеро се први пут помиње у документима из 7. века као место „где људи ломе со која је провидна као лед“.

Поједини научници претпостављају да реч „баскунчак“ значи „псећа глава“ на различитим туранским језицима. Легенда приповеда о псу који је наишао на плитко језеро.

Оштро слано дно му је повредило ноге, тако да је стигао само до средине језера. Јаке слане кише су покриле псећи леш, а со му није дала да се распадне. Овдашњи житељи су затим дуго виђали псећу главу за време честих олуја како се појављује поврх немирних таласа.

Од 1960-1963. језеро је коришћено за постизање рекордних брзина у вожњи аутомобила. На кружној стази дугој 20 км постављено је 29 совјетских (међу њима 19 светских) рекорда.

Из језера се добија 80% укупне количине соли која се производи у Русији. Саграђена је и пруга од Баскунчака до Волге за транспорт соли.

Кажу да је Баскунчак неисцрпан. За разлику од многих других налазишта ово језеро се пуни из многих извора који му стално обезбеђују нове огромне резерве соли.

Обала језера је пуна лековите глине. Током лета и јесени многи туристи долазе овамо да пливају у сланој води и да се мажу блатом.

Вода у језеру је због соли толико густа да у њој није могуће потонути. Колико год да се трудите, она ће вас увек избацивати на површину.

Можете да лежите на води као на каучу. Само пазите да вам она не доспе у очи.

Многобројни црни пањеви који штрче на обали језера су заправо специјални знаци којима је обележено место где се со кристализује. Овуда морате пажљиво корачати. Површина је доста чврста, али ако почнете да скачете можете пропасти у житку црну глину која се налази испод слоја соли.

Свуда унаоколо је пустара и нема дрвећа, тако да ово место није идеално за оне који воле хладовину. Овде једноставно немате где да се сакријете. Ако крећете у Баскунчак спремите се за јако сунце и врућ слани ветар, и не очекујте да ћете негде наћи хлад.

Врло је важно да понесете 3-5 литара обичне воде. Она ће се, наравно, угрејати после 10-12 минута на сунцу, али ће вам добро доћи да не дехидрирате. Пред тога, требаће вам и да сперете со, мада имате могућност и да платите туширање.

Ходање по дну језера није баш пријатно због оштре соли, и зато многи радије пливају у ципелама.

Соли овде има на све стране. Понекад имате утисак да сте усред поља прекривеног снегом... Све док изненада не дуне ветар и не врати вас у „слану” стварност!

Близу језера Баскунчак се налази брдо Велико Богдо – једино узвишење у Каспијској низији. Мештани верују да је то свето место и кажу да га је освештао лично Далај Лама.