Покретна кућа од кожа и костију: У чему живе сибирски номади?

Може ли се јурта поставити у стану и како се праве санке од чума?

Илустрација: Александра Терехина и Александар Волковицки/yamalexpedition.ruИлустрација: Александра Терехина и Александар Волковицки/yamalexpedition.ru

Сибирски номади су преваљивали и по 600 км годишње. У сталном кретању било им је потребно мобилно станиште које се лако могло носити кроз тајгу или тундру, а подизано је за неколико часова од материјала који се нађе при руци и подносило је температуре од -50 до +40 Целзијуса.

Када су Руси населили Сибир један део аутохтоних житеља се одрекао номадског живота, а у совјетском периоду многи од њих су се чак преселили у градове. Па ипак, међу потомцима степских сточара и ловаца из тајге данас има и оних који су и даље верни традицији, тако да се станиште номадског типа у Сибиру још увек понегде користи.

 Илустрација: РИА Новости /Александар Крјажев Илустрација: РИА Новости /Александар Крјажев

Додуше, и њих се дотакао развој науке и технике. На пример, поједини Хакаси сада праве јурте од непромочивог шаторског платна, са конструкцијом од челичних профила који се продају у локалним туристичким продавницама. Јурта од природних материјала може се наручити у специјалним занатским радњама.

Номади су могли брзо и неочекивано да се покупе и оду са места где су боравили. На пример, Тувинци су веровали да ће се догодити несрећа ако пас или ован скоче на свод јурте. У том случају би газда убио пса, а овну би најпре одсекао ногу којом је дотакао кров јурте, а затим би га заклао. После тога је цела породица брже-боље паковала јурту и тражила друго погодно место без обзира на годишње доба.

Кућа на саоницама

Илустрација: РИА Новости/Александар КрјажевИлустрација: РИА Новости/Александар Крјажев

Традиционална станишта сибирских номада су чум, јаранга и јурта. Они су их правили од животињске коже, дрвета, вуне и длаке. Конструкција је прављена од дрвених елемената. У топло доба године кров је покриван брезовом кором или „ровдугом“ (фином „антилоп“ кожом добијеном посебном обрадом коже ирваса или лоса), а зими животињском кожом. Ескими су покривали јарангу моржевом кожом, а преко ње су бацали бусење да би унутра било топлије, док су конструкцију правили од китових костију, ребара и чељусти. Тувинци су покривали јурту филцом и везивали је канапима од коњске длаке.

Монтирање јурте од филца трајало је од 2 до 6 часова, а био је довољан један час да се она „спакује“. Јурта је била тешка од 250 до 350 килограма, и због тога су у току кретања са једног места на друго људи распоређивали терет (решетке, филц и конопце) на неколико теглећих животиња.

Номади су се трудили да једни од других преузму најбоље конструкције станишта. На пример, Нганасани, Долгани и Енци су преузели од руских сељака средином 19. века чум на саоницама који су користили као зимско пребивалиште. Конструкција са покривачем од ирвасове коже била је покретна – вукла ју је запрега ирваса као саонице.

Илустрација: РИА Новости/В. Лагранж Илустрација: РИА Новости/В. Лагранж

Данас у чумовима живе тоџински Тувинци. Они се селе на место заједно са ирвасима, и на једном месту бораве месец дана. Ретко користе шаторе, јер они овлаже за време боравка на једном месту, а брезова кора и тисовина не пропуштају влагу. Ако се унутра добро наложи све ће бити суво.

У Хакасији и Туви, а такође на Чукотки, житељи су и даље сточари, ловци и риболовци, и зато прелазе са једног места на друго када напасају стоку или лове. Тувински и хакаски чобани користе јурте само као летње боравиште, а узгајивачи ирваса на Чукотки током целе године живе у јарангама. У зимско време у јаранге се ставља застор од ирвасове коже. Застор тако добро задржава топлоту да се људи у јаранги скидају до појаса.

На Алтају се јурте најчешће користе као музеји за туристе или као летње мензе. Музеј у јурти од филца са традиционалним изгледом унутрашњости поставља се на народном алтајском празнику Ел Ојин.

У гостима код номада: Шта садржи номадско станиште?

Илустрација: РИА Новости/Сергеј ГунејевИлустрација: РИА Новости/Сергеј Гунејев

Чум, јаранга и јурта имају сличну унутрашњост. У центру је огњиште. Простор је подељен на мушку и женску половину. На женској половини је кухињски прибор, а на мушкој оружје, седла, омче и узде. Женска и мушка половина код сибирских народа су на различитим странама. У чуму је женска половина са леве стране од улаза, а у јурти је са десне.

Меке ирвасове коже и „малице“ (кожух на коме је крзно са унутрашње стране) распрострте су по поду чума, и то је главни његов украс. Јаранга има застор који обезбеђује топлоту у „спаваћој“ просторији у облику шатора, а „чотагин“ је хладно складиште у коме се држи одело, обрађена кожа и тегле са конзервираним поврћем. У јуртама су дуж зидова кревети, дрвени ормарићи за слаткише и драгоцености, олтар, полице за посуђе и намирнице и сандучићи. На земљаном поду су нештављене коже домаће стоке. Сваком члану породице и госту у јурти је одређено специјално место и није дозвољено да се оно мења.

У совјетско време су се аутохтони народи Сибира тешко навикавали на куће у граду и комфорне станове које су доживљавали као простор сличан степи или тајги. Зато су поједини Тувинци постављали јурте у својим становима

2 у 1: Јурта од шатора у продавници сувенира

Илустрација: РИА Новости/Сергеј ГунејевИлустрација: РИА Новости/Сергеј Гунејев

Технички напредак је утицао на традиционална станишта номадских народа. Хакаси сада праве јурте од непромочивог шаторског платна са конструкцијом од челичних профила који се продају у тамошњим туристичким продавницама. Риболовци, ловци и чобани воле такву комбинацију шатора и јурте, за разлику од чукотских узгајивача ирваса. Чукче више воле природне материјале. Полиестер, мушема и вештачка кожа пуцају на мразу, не штите од екстремних промена температуре и не миришу баш пријатно.

Јурте од природних материјала се наручују у занатским радњама које се налазе у националним регионима и у европском делу Русије. Оне коштају од 36.500 рубаља (614 долара) до 191.000 рубаља (3.214 долара), а цена зависи од величине станишта.

Ако неко хоће да види права станишта номадских народа Сибира, не мора обавезно да путује 5-6 хиљада километара од Москве: у парку „Етнос-свет“ уређеном као музеј и на фарми камила „Номад“ постављене су јурте и чумови. У Краснојарску и Омску постоји кафе-бар „Чајна јурта“ где се чај служи у складу са номадском традицијом. Јурта као музеј и кафе-бар среће се у Абакану, главном граду Хакасије и Кизилу, главном граду Туве.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“