Кострома, Снегурочкин дом

Глеб Јефанов/snegurochkadom.ru
Кострома је једно од два места у Русији која претендују на право да се назову домом Снегурочке (Снегуљице), унуке Деда Мраза. Многи, додуше, по том питању нису у дилеми – сигурни су да је Снегурочка баш из Костроме.

Кострома је предивно место које вреди посетити у било које годишње доба, али је можда најбоље то учинити током предстојећих празника. Поред шетње по снегом прекривеној обали Волге и призора златних купола Ипатјевског манастира које блистају у даљини, овде има и неких других знаменитости привлачних туристима.

Илустрација: Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

Ко је Снегурочка?

Снегурочка је унука и помоћница Деда Мраза, руске верзије западњачког Санта Клауса. И док овај други живи у Финској или на Северном полу, руски Деда Мраз је прави патриота и за дом је одабрао Велики Устјуг у Вологодској области. Његово имање је највећа туристичка атракција у том крају – годишње га обиђе преко 200.000 посетилаца.

Илустрација: Shutterstock/Legion-MediaИлустрација: Shutterstock/Legion-Media

Снегурочка нема корене у словенској митологији. Прича о њој настала је тек крајем 19. века. Међутим, многи верују да ова снежна лепотица постоји још од настанка саме Русије.

Рођење Снегурочке

Један од најпознатијих руских драматурга, Александар Островски, био је пореклом из околине Костроме. О њему је у детињству бригу водила и дадиља која му је често причала бајке. Она је познатом писцу и дала инспирацију за стварање Снегурочке.

Островски је 1873. године завршио своје дело „Снегурочка“, док је музику за њега компоновао Чајковски. Композитор Римски-Корсаков је у Санкт Петербургу 1882. године адаптирао овај драмски комад у оперу са четири чина. Постојала је и балетска верзија која је на сцену постављена 1878.

Илустрација: Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

У делу Островског Снегурочка је ћерка лепотице Весне (на руском „весна“ значи пролеће) и Деда Мраза. Чезне за људским друштвом, али нема способност да воли. Мајка јој дарује умеће љубави, али пошто је начињена од снега, почиње да се топи када њено срце најзад загреје љубав.

Илустрација: Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

Још у време владавине Николаја II Снегурочка је почела да се повезује са зимским прославама. Била је део божићног славља све док у СССР-у после Октобарске револуције верски празници нису забрањени. Када је Нова година постала главни зимски празник уместо Божића, она се 1935. године вратила на сцену – овог пута као Деда Мразова унука, а не ћерка. Од тада је Снегурочка постала незаобилазни део новогодишњих прослава широм Русије.

Снегурочкина Кострома

Ако дођете у Кострому, Снегурочку ћете врло лако наћи. Толико је воле у родном граду, да њен рођендан славе чак два дана. У Костроми је 27. и 28. марта 2015. године одржана прослава посвећена овој зимској јунакињи.

Снегурочкин терем (староруска украшена брвнара) смештен је у рестаурираној згради из 19. века близу обале Волге и представља прави рај за љубитеље зимских чаролија. Снегурочка дочекује госте и објашњава им јединствене народне обичаје и традиције тога краја, а представља им и друге ликове из приче Островског. У кући су изложене богате збирке локалне народне ношње и лутака, а одржавају се и курсеви за израду рукотворина намењени најмлађима.

Илустрација: Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

Хотел „Снегурочка“ настао је под утицајем приче о овој чувеној снежној лепотици и то се осећа у сваком детаљу. Постоји и штанд за продају сувенира где су изложени најразличитији предмети у вези са Деда Мразовом унуком. У хотелском ресторану „Метелица“ („Мећава“) одржава се новогодишња прослава сваког викенда, осим летњих месеци када је сала често заузета због свадбених весеља. Ко воли бајковиту зимску атмосферу може да обиђе Снегурочкину „Ледену салу“ где се стално одржава температура од -14°C, а за туристе се организују посебне екскурзије.

Унутра Снегурочкиног терема. Илустрација: Lori/Legion-MediaУнутра Снегурочкиног терема. Илустрација: Lori/Legion-Media

Недавно је овде отворена и Снегурочкина резиденција. Сваког дана од среде до петка организују се туре и различити занимљиви програми. Ту могу да се одржавају и прославе дечијих рођендана, а у понуди постоје и курсеви за израду лутака или празничних украса.

Снегурочка као светска звезда                                      

Снегурочка је одавно постала популарна и ван Костроме.

Снегурочкина резиденција. Илустрација: Lori/Legion-MediaСнегурочкина резиденција. Илустрација: Lori/Legion-Media

У целој земљи се њено име доводи у везу са њеним родним градом, будући да је она главни лик представе која се приређује у Москви под називом Национални шоу Русије „Кострома“. Представа говори о древној Русији и веома је популарна међу странцима. Многи гледаоци Снегурочку повезују баш са овим сценским делом, а не знају да је она заправо поникла у руској провинцији.

Имала је и главну улогу у два совјетска филма. Један од њих је анимирана верзија из 1952. године у којој су се аутори верно држали приче Островског, чак је коришћена и музика Римског-Корсакова.

Позната словеначка песникиња Светлана Макарович објавила је причу „Балада о Снегурочки“ насталу по мотивима чувеног дела, чиме је потврдила своју велику љубав према руским бајкама за децу.

СУВЕНИРИ ИЗ КОСТРОМЕ

Петровска играчкаРади се о малим играчкама-пиштаљкама које су почеле да се праве седамдесетих година 19. века. Име су добиле по селу у коме су настале. Израђују се од глине у облику људи, животиња и птица.

Илустрација: Прес-фотоИлустрација: Прес-фото

НакитЗлатни и сребрни накит овде се прави већ преко 200 година. Највреднији накит у Костроми израђује се локалном техником познатом као красноселски филигран, названом по оближњем селу Красно. Помоћу веома танкихметалних листића праве се фини орнаменти попут чипке и иња.

Илустрација:  Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

Рукотворине од брезове кореЗанатлије из Костроме од брезове коре праве украсе за косу, наруквице, рамове за фотографије и огледала, чак и кутије. Посебно су интересантни лапти, опанци од лике. Плету се од брезове коре. Некада давно је то била уобичајена обућа руских сељака.

МЕСТА КОЈА ТУРИСТИ НАЈЧЕШЋЕ ФОТОГРАФИШУ

Пожарна кула

„Овакве зграде нема у Санкт Петербургу“, изјавио је цар Николај I, помало тужан, али и усхићен док се дивио здању Пожарне куле у центру Костроме током посете 1834. године.

Илустрација:  Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

Трговачки комплекс

Када се прође зграда старог трговачког комплекса Гостини двор, позната по бројним луковима, улази се у стари део града са лавиринтом улица које се надовезују једна на другу – чини се у бескрај.

Илустрација:  Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

Споменик Ивану Сусањину

Сељак Иван Сусањин је руски народни херој. У Смутно доба (1598-1613) спасао је будућег цара Михаила Романова од пољских освајача. Они су од Ивана тражили да их одведе до Романова, а он их је повео у мочвару где је страдао мученичком смрћу.

Илустрација: Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

Ипатјевски манастир

На овом месту је 1613. године објављено да је Михаил Романов изабран за цара Русије, чиме је нова династија ступила на престо. Манастир је зато познат као „колевка династије Романов“.

Илустрација: Lori/Legion media Илустрација: Lori/Legion media

Грб Костроме

Илустрација: Прес-фотоИлустрација: Прес-фото

Ово је био први градски грб у историји Русије – одобрен је 24. октобра 1767. године. На њему је приказана галија којом је Катарина Велика стигла у Кострому.

УКУСИ КОСТРОМЕ

Рибља чорба

Сваког лета у граду Галич у Костромској области организује се славље посвећено штуки. Најлепши део прославе је дегустација рибље чорбе припремљене на обали језера од свеже уловљене рибе. Сви могу да је пробају, али њен рецепт остаје тајна.

Илустрација:  Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

Чорба од купуса

Главни састојак су спољни листови главица купуса убраних у касну јесен. Тврди зелени листови секу се ножем на веће комаде и затим киселе. Најважније је да се чорба дуго крчка.

Илустрација: Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

Печурке рујнице

Црне рујнице расту на североистоку Костромске области у брезовим шумарцима. Мирисне, хрскаве и изванредног укуса, ове печурке су прави деликатес чак и за тамошње житеље којима су релативно лако доступне. У Костроми се печурке служе са црним луком и павлаком.

Илустрација: Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

„Костромска“ салата

Зову је и „мушка салата“. Исеците колутове црног лука на половину, држите их 10 до 15 минута у маринади од меда и јабуковог сирћета направљеној у односу 1:3. Кувана јаја исеците на коцке, додајте печурке из конзерве и киселе краставчиће. Помешајте све састојке. Додајте со, бибер и уље.

Илустрација: Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

Костромски сир

У совјетско доба ово је био један од најпопуларнијих сирева. Први пут је направљен у другој половини 19. века у млекарама Владимира Бландова у Костроми. Служи се са црним хлебом.

Илустрација:  Lori / Legion mediaИлустрација: Lori / Legion media

КАКО СТИЋИ

Аутомобилом: најбоље је поћи ауто-путем М8 од Москве до Јарославља, а одатле путем А113 до Костроме. Вожња траје око 4 сата. Препорука је да се из Москве крене у доба дана када нема уобичајених саобраћајних гужви.

Возом: од московске Јарославске железничке станице до Костроме свакодневно саобраћају ноћни возови. Карте у једном правцу за купе стају око 2.000 рубаља или око 38 долара.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“