Далеки национални паркови Русије

17. децембар 2016. Антон Агарков
Фотограф-природњак Антон Агарков шест година се са пуним ранчевима апаратуре верао по планинама и лутао степама, а једном је чак преноћио у подножју активног вулкана. Ево шта је донео са тих путовања.

Астрахањска област, Богдинско-баскунчачки резерват

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон АгарковПланину Велико Богдо локални становници, Калмици по националности, поштују као светињу, јер је на њеном врху био будистички насип. Поклоници долазе овамо да медитирају. Према легенди, планина је стајала на обали реке Урал, али два света Калмика одлучила су да је пренесу на обале Волге. После дугих молитава они су натоварили планину на леђа и понели је. Успут је један монах почео да сумња, изгубио је снагу и планина је притиснула обојицу и обојила се у црвено. Научници објашњавају да црвена боја планине потиче од глине из пермског периода која избија на њену површину. Та глина је крхка и зато је забрањено ходати по њој.

Камчатски крај, Јужнокамчатски федерални резерват, Курилско језеро

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Курилско језеро је место где се у великом броју мрести црвени лосос нерка (Oncorhynchus nerka). А где је нерка, тамо има и медведа. Дуж Курилског језера има много медведа. Захваљајући труду биолога и еколога на језеру се медведу може прићи на десетак метара без икакве бојазни. Ако мислите да се на овој фотографији медведи свађају, веома се варате – то је љубавна игра.

Република Дагестан, Дагестански резерват, Аграхански залив

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

У Аграханском заливу се гнезди огроман број птица: чапљи, пеликана и корморана. Ову младу женку орла радници резервата су одузели од ловокрадица и донели на Аграхан да се опорави.

Република Северна Осетија – Аланија, национални парк „Аланија“, кланац Уалагком

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Планина Уаза Хох доминира у Дигоском кланцу. Тај планински „очњак“ са стрмим литицама увек штрчи негде на хоризонту. Да бисте се приближили овој планини, морате организовати мању експедицију, јер вам је потребно два дана пешачења или јахања уским коњским стазама, с тим што вам је са једне стране литица, а са друге провалија.

Иркутска област, језеро Бајкал

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Бајкал је зими покривен слојем леда дебелим један метар, на коме се виде дугачке пукотине и где висе огромне леденице на приобалним литицама и леденим пећинама. Најлепша места, која туристи засада најмање посећују, потражите на северном крају језера Ољхон, близу насеља Узури. Тамо сам направио снимак „Истраживач“ који мени много значи.

Камчатски крај, Кључевски парк природе, ерупција вулкана Плоски Толбачик

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

На Камчатки су ерупције вулкана редовна појава, али је ерупција Плоског Толбачика 2012-2013. била крајње необичан догађај. Видела се издалека, а изнад самог кратера су летели хеликоптери и атерирали на километар од гротла. Ја сам одлучио да учиним нешто још екстремније: преноћио сам у подножју вулкана за време ерупције, и то у јануару када је вулкан био најактивнији, а напољу је температура била минус 30 степени.

Иркутска област, језеро Бајкал, мореуз Мало Море

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

На Малом Мору Бајкала су најјачи ветрови, а то значи да је и лед најчистији. Кроз њега се на површину пробијају острва у виду стрмих литица. Највеће међу њима је Огој. На врху острва је будистичка хумка. Фотографе, додуше, не привлачи она него јужни крај острва, где из воде избија оштри уски рт. Свака таква литица на залеђеном Бајкалу ствара велики притисак, зато се од „ледоломца“ на Огоју увек на све стране разилазе дубоке пукотине.

Камчатски крај, Кључевски парк природе, ерупција вулкана Плоски Толбачик

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Ноћу је ерупција вулкана посебно привлачан призор. Светлост подземног света осветљава пејзаж тамноцрвеном светлошћу и на фантастичан начин осветљава одоздо гомилу вулканског пепела која се диже у небо.

Република Дагестан, Дагестански резерват, Самурска шума са лијанама

Сматра се да је Самурска шума најстарија шума са лијанама на свету. Овде је атмосфера као да нисте у Русији, него у врелом суптропском појасу са испреплетаним лијанама које вам отежавају пут. Понегде су њихови бодљикави бичеви потпуно обавили дрвеће и претворили га у зелена чудовишта. Да бих направио овај снимак морао сам да позирам самом себи стојећи на нестабилној „паучини“ од лијана. Оне су попустиле под мојом тежином, али ипак нисам дохватио земљу.

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Република Северна Осетија – Аланија, национални парк „Аланија“

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Река Урух је једна од „најлуђих“ и најбурнијих река Северне Осетије. Пада са ледника и доспева у широку планинску долину где се грана у десетине рукаваца. Снимао сам реликтну мочвару Чифандзар, која је настала пре 5.000 година. Ова равница, испуњена влагом, лети постаје прави рај са десетинама врста цвећа. Међутим, то упечатљиво шаренило могу да виде само граничари, чобани и ретки туристи који се не плаше јахања до Чифандзара.

Република Дагестан, Дагестански резерват, пешчани брежуљак Сари Кум

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Сари Кум је лепо али и опасно место. Поред безазлених гуштера, корњача и пустињских лисица овде живе и шкорпије, отровни паукови – црне удовице и солпугиде, као и змије отровнице. Све то измили на површину у сумрак, док дању када је врућина сви радије бораве у склоништима. По легенди пешчани брежуљак Сари Кум се појавио када је отац предивне девојке захтевао од младића заљубљеног у њу да направи тако велику гомилу песка да се са њеног врха може видети кров куће његове вољене. Младић је направио довољно велику гомилу песка, али је остарио док је испунио тај задатак, а остарила је и његова вољена.

Република Дагестан, река Сулак

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Сулак кривуда кроз планински кланац. Да бих направио ову фотографију морао сам да изнајмим чамац, да нађем на карти меандар, и ту да се искрцам, затим да се попнем 200 метара уз литицу, и одатле дам сигнал чамцу да крене. Тако је он правио траг по води и стварао утисак живота у кадру.

Република Бурјатија, Баргузински резерват

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Залив Сосновка је јужна граница Баргузинског резервата. То је најстарији резерват у Русији. Од њега је и почео да се ствара систем руских резервата. На овој јужној граници живи брачни пар инспектора. Они су овде као пустињаци. Чешће срећу медведе и самуре него људе, али им то нимало не смета. Са једне стране њихове куће је непроходна тајга, а са друге су Бајкал и планине. Обале Бајкала су избраздане дубоким речицама које формирају тихе мале заливе.

Иркутска област, Бајкал

Илустрација: Антон АгарковИлустрација: Антон Агарков

Литица Шаманка је симбол Бајкала. Зими се у њеном подножју гомилају збијене санте леда.

Република Дагестан, Сулачки кањон

Илустрација: Антон Агарков Илустрација: Антон Агарков

Стојећи на ивици Сулачког кањона човек не може одмах претпоставити да је испод њега бездан дубок 1.920 метара. Ради поређења, Велики кањон Колорада у САД је дубок 1.800 метара.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!